Ekstremno vreme usled klimatskih promena izazvalo je glad kod skoro 100 miliona ljudi i povećalo smrtnost od toplote za 68 odsto u ranjivoj populaciji širom sveta, jer svetska „ovisnost o fosilnim gorivima“ svake godine degradira javno zdravlje, izvestili su lekari u novoj studiji, piše AP.
Sagorevanje uglja, nafte, prirodnog gasa i biomase širom sveta izaziva zagađenje vazduha koje ubija 1,2 miliona ljudi godišnje, uključujući 11.800 u Sjedinjenim Državama, navodi se u izveštaju u utorak u prestižnom medicinskom časopisu Lancet.
„Naše zdravlje je na milosti fosilnih goriva“, rekla je istraživačica zdravlja i klime sa Univerziteta u Londonu Marina Romanello, izvršna direktorka Lancet Countdovn. „Vidimo upornu zavisnost od fosilnih goriva koja ne samo da pojačava zdravstvene uticaje klimatskih promena, već se sada u ovom trenutku pogoršava sa drugim istovremenim krizama sa kojima se globalno suočavamo, uključujući tekuću pandemiju COVID-19. , kriza troškova života, energetska kriza i kriza hrane koje su pokrenute nakon rata u Ukrajini.
U godišnjem Lancet Countdovn-u, koji se bavi klimatskim promenama i zdravljem, skoro 100 istraživača širom sveta istaklo je 43 indikatora gde klimatske promene čine ljude bolesnijima ili slabijim, a ove godine je dodat novi pogled na glad.
„I uticaj klimatskih promena na zdravlje se brzo povećava“, rekao je Romanelo.
Pohvaleći izveštaj, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je rekao još oštrije od lekara: „Klimatska kriza nas ubija.
Nova analiza u izveštaju okrivila je 98 miliona više slučajeva gladi koje su sami prijavili širom sveta u 2020, u poređenju sa 1981-2010, na „dane ekstremnih vrućina koje su se povećavale u učestalosti i intenzitetu usled klimatskih promena“.
Istraživači su pogledali 103 zemlje i otkrili da je 26,4% stanovništva iskusilo ono što naučnici nazivaju „nesigurnošću u hrani“ iu simuliranom svetu bez efekata klimatskih promena koji bi iznosili samo 22,7%, rekao je Romanelo.
„Mogu li reći da je svaki deo nesigurnosti hrane posledica klimatskih promena? Naravno da ne. Ali mislimo da je u ovoj složenoj mreži uzroka veoma značajan doprinos i da će biti samo još gore“, rekao je pedijatar dr Entoni Kostelo, kopredsedavajući Lancet Countdovn i šef Globalnog instituta za zdravlje Univerzitetskog koledža u Londonu.
Kompjuterizovani epidemiološki modeli takođe pokazuju porast godišnjih smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom sa 187.000 godišnje od 2000. do 2004. na godišnji prosek od 312.000 godišnje u poslednjih pet godina, rekao je Romanelo.
Kada dođe do toplotnog talasa, poput rekordnog 2020. na severozapadu Pacifika ili toplotnog talasa u Engleskoj ovog leta, lekari hitne pomoći znaju kada odu u bolnicu „očekuje nas izazovna smena“, rekao je koautor studije Dr Renee Salas, lekar u hitnoj pomoći u Bostonu i profesor na Harvardskoj školi javnog zdravlja.
Zagađenje vazduha od sagorevanja uglja, nafte i gasa takođe zagađuje vazduh, uzrokujući oko 1,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta od malih čestica u vazduhu, navode naučnici i izveštaj. Broj od 1,2 miliona zasnovan je na „ogromnim naučnim dokazima“, rekao je Salas sa Harvarda.
„Utvrđeno je da sagorevanje gasa u automobilima ili uglja u elektranama izaziva astmu kod dece i izaziva probleme sa srcem“, rekao je Salas.
„Prepisivanje inhalatora neće rešiti uzrok napada astme za mladog dečaka koji živi pored autoputa gde automobili proizvode opasne zagađivače, a klimatske promene dovode do povećanja dima od požara, polena i zagađenja ozonom“, rekao je Salas.
I zagađenje vazduha i smrt od toplote su veći problemi za starije i veoma mlade, a posebno za siromašne, rekla je profesorka zdravlja životne sredine Univerziteta u Luisvilu Nataša DeJarnet, koautorka studije.
Sacobi Vilson, profesor zdravlja životne sredine na Univerzitetu Merilend koji nije bio deo izveštaja, rekao je da studija Lancet ima smisla i na snažan način uokviruje efekte klimatskih promena na zdravlje.
„Ljudi umiru sada dok pričamo. Suše, dezertifikacija, nedostatak hrane, poplave, cunamiji“, rekao je Vilson. „Vidimo šta se desilo u Pakistanu. Ono što vidite da se dešava u Nigeriji. ”
I Vilson i lekar hitne pomoći i profesor medicine na Univerzitetu u Kalgariju dr Kortni Hauard, koja nije učestvovala u studiji, rekli su da su autori izveštaja u pravu kada problem nazivaju zavisnošću od fosilnih goriva, slično kao zavisnost od štetnih droge.
Izveštaj Lanceta pokazuje sve veći broj smrtnih slučajeva od zagađenja vazduha i toplote, ali ljudi „nastavljaju sa uobičajenim ponašanjem uprkos poznatim štetama“, što je definicija zavisnosti, rekao je Hauard. „Do sada je naš tretman zavisnosti od fosilnih goriva bio neefikasan.
„Ovo nije redak rak za koji nemamo tretman“, rekao je Salas. „Znamo kakav nam je tretman potreban. Samo nam je potrebna snaga volje od svih nas i naših lidera da to ostvarimo.”
