Novo istraživanje sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregon i saradnika ukazuje na to da bi antitela napravljena u laboratoriji mogla da izleče ljude zaražene žutom groznicom, virusom za koji ne postoji lečenje.
Prirodni imuni odgovor na invaziju patogena obično uključuje stvaranje zaštitnih proteina zvanih antitela. Studija objavljena danas u Science Translational Medicine sugeriše da jedna infuzija monoklonskih antitela može ojačati borbu tela protiv žute groznice.
U studiji, virus žute groznice nije bio detektovan kod svih životinja koje su primile infuzije monoklonskih antitela nakon što su bile izložene virusu.
„Dva monoklonska antitela koja smo procenili potpuno su uklonila sve znake infekcije kod istraživačkih životinja“, rekao je autor studije, dr Ben Burvic, vanredni profesor na Institutu za vakcine i gensku terapiju OHSU-a i pridruženi vanredni profesor na OHSU-ovom Oregon National Primate. Istraživački centar.
Zajedničko istraživanje je zajednički napor naučnika sa OHSU-a, Univerziteta Džordž Vašington, biotehnološke kompanije Mabloc, LLC i drugih organizacija. Mabloc planira da koristi ove nalaze da informiše o budućem kliničkom ispitivanju na ljudima, pored svojih napora u razvoju proizvoda.
„Zanemarene tropske bolesti poput žute groznice, denga i zika često se zanemaruju tradicionalnim farmaceutskim razvojem, ali se nadamo da će tehnologija monoklonskih antitela to promeniti“, rekao je Dejvid Votkins, dr. na Univerzitetu Džordž Vašington i glavni izvršni direktor Mabloka.
„Pokazujući takvu efikasnost u modelu primata koji oponaša tešku ljudsku bolest, nadamo se da ćemo ovo unaprediti u klinička ispitivanja i biti spremni da primenimo tretmane za sledeću epidemiju žute groznice“, rekao je prvi autor studije, dr Michael Ricciardi, dr. ., pomoćnik direktora za istraživanje translacije na Univerzitetu Džordž Vašington i direktor razvoja proizvoda kompanije Mabloc.
Čak polovina ljudi koji obole od teške žute groznice umire od virusa, koji izaziva simptome slične gripu, a u težim slučajevima može dovesti do žutice i otkazivanja organa. Svake godine virus zarazi oko 200.000 ljudi – ubivši oko 30.000 širom sveta.
Trenutno se većina slučajeva javlja u tropskim i suptropskim oblastima Afrike i Južne Amerike, ali se očekuje da će globalne klimatske promene povećati broj komaraca koji šire virus. Predviđa se da će broj smrtnih slučajeva samo u Africi porasti za 25% do 2050. godine.
Bolest se može sprečiti visoko efikasnom vakcinom, koja je dostupna od 1930-ih. Iako je vakcina bezbedna za ogromnu većinu ljudi, neodlučnost u vezi sa vakcinom ostavlja neke podložne infekciji. To je živa vakcina koja koristi oslabljeni oblik virusa, što uzrokuje da veoma mali procenat primalaca doživi neželjenu reakciju koja je u retkim slučajevima bila fatalna. Tretman bi mogao da koristi i nevakcinisanim pojedincima koji se razbole i vrlo malom broju ljudi koji dožive reakciju u vezi sa vakcinom.
Kada su počeli da razmatraju potencijalne tretmane žute groznice, istraživački tim je u početku razmatrao 37 antitela kloniranih od ljudi koji su vakcinisani protiv žute groznice. Tim je zatim suzio svoj fokus na dva monoklonska antitela sposobna da kontrolišu varijante virusa koji su bili uključeni u nedavne epidemije žute groznice.
Tim je proizveo ova dva monoklonska antitela u laboratoriji i proučavao koliko mogu biti zaštitni protiv virusa žute groznice kod dve životinjske vrste: majmuna rezus makakija i hrčaka. Nakon što su životinje bile izložene virusu, svaka vrsta je podeljena u tri grupe: jedna grupa koja je primila prvo antitelo, druga koja je primila drugo antitelo i treća koja nije primila nijedno antitelo.
Virus nije mogao biti otkriven u uzorcima krvi nijedne životinje – osam rezus makaka i 20 hrčaka – koje su primile bilo koje monoklonsko antitelo. Svi oni u kontrolnoj grupi razvili su tešku bolest. Dok je jedan lečeni hrčak uginuo od nepoznatog uzroka, nije pokazao znake infekcije žutom groznicom niti je imao znake neželjene reakcije na monoklonsko antitelo.
Činilo se da su oba kandidata za monoklonska antitela bezbedna. Nijedna životinja koja je primila bilo koji eksperimentalni tretman nije pokazala disfunkciju jetre, što je znak teške infekcije žute groznice i bolesti povezane sa vakcinom protiv žute groznice.
