Osetljivost na uobičajene alergene u hrani, kao što su kravlje mleko i kikiriki, mogla bi biti važan i ranije necenjen uzrok srčanih bolesti, sugeriše nova istraživanja – a povećani rizik od kardiovaskularne smrti uključuje ljude bez očiglednih alergija na hranu.
U radu objavljenom u Časopisu za alergiju i kliničku imunologiju koji opisuje analize koje je vodila Corinne Keet, MD, Ph.D., profesor pedijatrijske alergije i imunologije na Odeljenju za pedijatriju UNC dve longitudinalne studije, autori pokazuju da ljudi koji proizvedena IgE antitela na kravlje mleko i drugu hranu bila su pod značajno povećanim rizikom od kardiovaskularne smrtnosti.
Ovo je bilo tačno čak i kada su se uzeli u obzir tradicionalni faktori rizika za srčana oboljenja, kao što su pušenje, visok krvni pritisak i dijabetes. Najjača veza bila je za kravlje mleko, ali IgE sa drugim alergenima kao što su kikiriki i škampi takođe je bio značajan među onima koji jedu hranu.
Ovo zabrinjavajuće otkriće predstavlja prvi put da su IgE antitela na uobičajenu hranu povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularne smrtnosti, izvještavaju istraživači. Nalazi ne dokazuju nedvosmisleno da antitela na hranu izazivaju povećan rizik, ali se rad gradi na prethodnim studijama koje povezuju alergijske upale i bolesti srca.
„Ljudi koji su imali antitelo zvano IgE na hranu koju redovno jedu izgledalo je da su izloženi povećanom riziku od umiranja od srčanih bolesti“, rekao je Kit, koji je odgovarajući autor rada. „Iznenadili smo se ovim nalazima jer je vrlo uobičajeno imati IgE u hrani (oko 15% odraslih Amerikanaca ima IgE za uobičajene alergene u hrani), a većina ljudi nema nikakve simptome kada jedu hranu. Kao alergolozi, naše razmišljanje je bilo da nije važno da li ljudi imaju IgE u hrani, sve dok nemaju simptome kada jedu hranu“, rekla je ona.
Ovo istraživanje je koristilo dve metode za ispitivanje povezanosti između IgE senzibilizacije na hranu i kardiovaskularnog mortaliteta. Korišćeni su podaci od 4.414 odraslih koji su učestvovali u Nacionalnoj anketi o zdravlju i ispitivanju (NHANES) i 960 učesnika na lokaciji Vake Forest kohorte Multi-etničkih studija ateroskleroze (MESA).
Učesnici su bili upisani u MESA od 2000-2002 i praćeni do 19 godina. Učesnici su bili upisani u NHANES od 2005. do 2006. godine i praćeni su podaci o mortalitetu do 14 godina. Ukupni i specifični IgE mereni su za kravlje mleko, jaje, kikiriki, škampe i panel aeroalergena za NHANES grupu. IgE za kravlje mleko, alfa-gal, kikiriki, grinje i timofejsku travu mereni su u MESA grupi.
U NHANES-u je zabeleženo 229 kardiovaskularnih smrti, a takođe je prijavljeno 960 smrtnih slučajeva od MESA. Senzibilizacija mleka je bila posebno povezana i u NHANES i MESA. Istraživači su takođe otkrili da su senzibilizacija hrane na škampe i kikiriki dodatni faktori rizika za srčana oboljenja.
Takođe je važno napomenuti da se asocijacije u nalazima odnose na preosetljivost na hranu nego na kliničku alergiju. Iako istraživači nisu imali pristup informacijama o kliničkoj alergiji na hranu ni u jednoj kohorti, očekuju da pojedinci koji prijavljuju da redovno jedu alergen na hranu na upitnicima o učestalosti hrane ne pokazuju simptome alergije na hranu.
Dakle, nalazi koji su pokazali kako su asocijacije ojačane kada su istraživači isključili one koji su izbegavali hranu sugerišu da su ovi nalazi bili najrelevantniji za one kojima nije dijagnostikovana alergija na hranu. Keet kaže da rezultati postavljaju pitanja o tome da li ove naizgled nealergične osobe mogu imati dugoročne posledice konzumiranja hrane na koju su senzibilizirane.
Studija navodi da osim dva nedavna izveštaja koji povezuju IgE sa neobičnim alergenom ugljenih hidrata alfa-gal sa koronarnom arterijskom bolešću, kardiovaskularne bolesti ranije nisu identifikovane kao dugoročna komplikacija senzibilizacije na hranu. Međutim, sada postoje značajni dokazi o važnosti imunih puteva alergijskog tipa u normalnoj srčanoj fiziologiji i srčanim oboljenjima.
Pošto je otkrivanje veze između senzibilizacije mleka i kardiovaskularnog mortaliteta novo, Keet kaže da ima još toga da se istraži što se tiče relevantnosti senzibilizacije na hranu i ishrane u razvoju kardiovaskularnih bolesti.
„Mora se uraditi više istraživanja o tome kako je senzibilizacija na uobičajene alergene u hrani povezana sa kardiovaskularnim oboljenjima“, rekla je ona. „Iako ova studija pruža dobre dokaze o povezanosti između senzibilizacije na ove alergene i smrti od kardiovaskularnih bolesti, potrebno je mnogo posla da se shvati da li je ovo uzročna veza.“
