Studija objavljena u časopisu Naučni izveštaji od strane istraživača sa Instituta Karolinska otkriva da različite antiretrovirusne terapije (ART) utiču na crevni i oralni mikrobiom, kao i na indeks telesne mase (BMI), kod ljudi koji žive sa HIV-om. Nalazi naglašavaju važnost razmatranja promena mikrobioma pri odabiru ART režima.
„[Naša publikacija] pokazuje da je antiretrovirusna terapija (ART) ključna za zaustavljanje HIV-a i obnavljanje imuniteta kod ljudi koji žive sa HIV-om. Međutim, neki antiretrovirusni lekovi su povezani sa metaboličkim komorbiditetima poput povećanja telesne težine.
„Naša studija je ispitala mikrobiom creva i usne šupljine ljudi koji žive sa HIV-om na različitim ART režimima i njihovu povezanost sa indeksom telesne mase (BMI)“, kaže Asvathi Naraianan, prvi autor studije i doktorant na Jedinici za infektivne bolesti i dermatologiju na Odeljenje za medicinu, Hudinge.
„Ljudi koji žive sa HIV-om lečeni inhibitorima Integraze (INSTI), grupom antivirusnih lekova, pokazali su veći nivo fekalibakterije i bifidobakterije u crevima, dok su oni na drugoj grupi antivirusnih lekova, nenukleotidnih inhibitora reverzne transkriptaze (NNRTI), pokazali obilje Megasphaera i Staphilococcus.
„Takođe smo primetili veću količinu Bifidobacterium i Dorea u crevima kod ljudi koji žive sa HIV-om sa višim BMI. Naša studija pokazuje da specifične ART-e utiču na mikrobiom i BMI kod ljudi koji žive sa HIV-om“, kaže Narajanan.
„Rezultati ove studije su značajni, pošto se skoro 30 miliona ljudi širom sveta leči antiretrovirusnom terapijom za HIV. Naše istraživanje pruža vredan uvid u interakcije između ART-a, mikrobioma i indeksa telesne mase tokom lečenja. Na osnovu naše studije, Promene mikrobioma takođe treba istražiti u drugim hemoterapijskim intervencijama.“
„Verujemo da će u budućnosti, prilikom izbora antiretrovirusne terapije, lekari uzeti u obzir efekte na mikrobiom i povezane komorbiditete. Ovaj pristup bi mogao dovesti do potencijalnih intervencija za poboljšanje zdravlja pacijenata kroz individualizovane terapije modulacije mikrobioma.“
„Studija je sprovedena u bliskoj saradnji između Univerzitetske bolnice Karolinska i Instituta Karolinska, Huddinge. Prikupili smo uzorke fekalija i pljuvačke od 69 osoba koje žive sa HIV-om i 80 zdravih kontrola da bismo analizirali sastav mikroba i njegovu korelaciju sa ART režimima i BMI“, kaže Naraianan.
Piotr Novak i Shilpa Rai, koautori studije i istraživači na Odeljenju za infektivne bolesti i dermatologiju na Odeljenju za medicinu, Huddinge, navode: „Sledeći korak u našem istraživanju biće proučavanje mikrobioma sekvenciranjem sačmarica kako bi se dalje istražilo funkcionalno putevi kroz koje specifični antiretrovirusni lekovi utiču na crevne i oralne mikrobiome u našoj kohorti.
„Pored toga, planiramo da sprovedemo longitudinalne studije kako bismo istražili promene mikrobioma tokom vremena i njihovu korelaciju sa kliničkim parametrima kao što su broj CD4, BMI i drugi markeri upale.“
