Dok antitela obično pomažu u borbi protiv infekcija, „autoantitela“ doprinose autoimunim bolestima tako što prepoznaju i napadaju sopstveno telo osobe. Odavno je poznato da pacijenti sa autoimunim bolestima razvijaju, između ostalih problema, kardiovaskularne događaje kao što su srčani udari i moždani udari.
Nedavno je uočeno da mnogi zdravi ljudi, uprkos tome što nemaju nikakve znake ili simptome dijagnoze autoimune bolesti, još uvek imaju detektabilna autoantitela u krvi. Iako mnogim od tih osoba tokom života neće biti dijagnostikovana autoimuna bolest, nepoznato je da li autoantitela i dalje mogu izazvati neke probleme, kao što je povećanje rizika od gore navedenih kardiovaskularnih događaja.
Antifosfolipidni sindrom, takođe poznat kao APS, je autoimuna bolest u kojoj autoantitela nazvana „antifosfolipidna antitela“ izazivaju stvaranje opasnih krvnih ugrušaka u telu. Pacijenti sa ovim sindromom su, dakle, u značajno većem riziku od srčanog udara, moždanog udara i drugih događaja uzrokovanih krvnim ugrušcima. Međutim, nije duboko istraženo koliko često se ova antifosfolipidna antitela mogu otkriti kod naizgled zdravih osoba i da li imaju uticaj na buduće zdravlje.
Tim istraživača medicine Mičigena na čelu sa Rejem Zuom, MD, vodećim autorom rada u JAMA Netvork Open i docentom medicine na Odseku za reumatologiju na Mičigenskoj medicini, i Džejsonom Najtom, MD, dr. autor rada i vanredni profesor medicine na Mičigenskoj medicini, radio je u saradnji sa Džejmsom de Lemosom, doktorom medicine, dopisnim autorom, glavnim istraživačem Dalas Heart Studi, profesorom i šefom kardiologije na UT Southvestern Medical. Oni su svojim istraživanjem otkrili da se različite vrste antifosfolipidnih antitela ne mogu detektovati samo kod nekih zdravih ljudi, već mogu doprineti i razvoju budućih kardiovaskularnih događaja.
Za ovu studiju, tim je analizirao krv 2.400 etnički različitih zdravih pojedinaca, koja je prethodno prikupljena kao deo longitudinalne studije zasnovane na populaciji poznate kao Dalas Heart Studi. Izmereno je osam različitih varijanti antifosfolipidnih antitela. Na iznenađenje tima, 15% ovih zdravih osoba imalo je najmanje jednu vrstu antifosfolipidnog antitela u krvi. Pojedinci su zatim praćeni u proseku osam godina, gde je otkriveno da pozitivno testiranje na dva antifosfolipidna antitela posebno (anti-kardiolipin IgA i anti-β2 glikoprotein I IgA) predviđa razvoj kardiovaskularnog događaja kao što je srce napad, moždani udar ili smrt od srčanih bolesti.
„Iako smo se oduvek pitali koliko je uobičajeno da zdravi ljudi imaju antifosfolipidna antitela u krvi, studija o skali koja je potrebna da se odgovori na ovo pitanje nije ranije sprovedena“, rekao je Zuo. „Saradnja sa Dallas Heart Studi nam je omogućila da se pozabavimo ovim pitanjem u etnički raznolikoj zdravoj populaciji.
Iako je dobro poznato da se autoimune bolesti kao što je lupus češće dijagnostikuju kod crnaca u poređenju sa njihovim belcima, uticaj rase i etničke pripadnosti na prisustvo antifosfolipidnih antitela u opštoj populaciji nije sistematski proučavan. Tim je otkrio da je prevalencija antifosfolipidnih antitela uporediva među crnim, belim i latinoameričkim osobama.
„Upis u klinička ispitivanja APS-a često se iskrivljuje prema belim pacijentima, pri čemu se ponekad sugeriše da antifosfolipidna antitela jednostavno nisu tako česta u drugim rasnim i etničkim grupama“, rekao je Najt. „Naši nalazi svakako osporavaju tu sugestiju i ukazuju na potrebu za snažnim naporima kako bi se osiguralo da sve relevantne grupe budu zastupljene u budućim APS istraživanjima.“
Tim je takođe ispitao neke potencijalne mehanizme pomoću kojih otkrivena antifosfolipidna antitela mogu da promovišu kardiovaskularne probleme. Otkrili su povezanost između prisustva anti-kardiolipina IgA i anti-β2 glikoproteina I IgA i smanjene sposobnosti „dobrog holesterola“ kao što je HDL, da obavlja svoj posao čišćenja loših vrsta holesterola. U laboratoriji, istraživači su takođe pokazali da uzorci krvi iz srca iz Dalasa sa pozitivnim antifosfolipidnim antitelom testiraju jače aktivirane ćelije zvane endotelne ćelije koje oblažu krvne sudove. Ako bi se to dogodilo u telu, moglo bi da omogući lakše formiranje krvnih ugrušaka.
Iako nije deo ove studije, nedavno istraživanje tima Mičigenske medicine i drugih pokazalo je da teški COVID-19 može da izazove proizvodnju različitih antifosfolipidnih antitela kod nekih ljudi. „Iako ne znamo koliko će često takva autoantitela opstati nakon što se infekcija COVID-a ne smiri, nalazi iz Dalas Heart Studi nam verovatno daju još jedan razlog da pazimo na dugoročne kardiovaskularne posledice COVID-19. reče Vitez.
„Naši podaci sugerišu da neka antifosfolipidna antitela mogu biti važni pojačivači rizika, i ako ih potvrde druge studije, mogu da informišu o personalizovanijim pristupima za sprečavanje ponekad smrtonosnih događaja uzrokovanih kardiovaskularnim bolestima“, rekao je Zuo. „Cilj bi bio da se identifikuje ko je u najvećem riziku i da se podvrgne nekom preventivnom tretmanu pre nego što se nešto loše zaista dogodi.“
Dalas Heart Studi je kohortna studija zasnovana na populaciji, koja je od 2000. pratila zdravlje hiljada ljudi različitih rasa i etničkih grupa kako bi se poboljšala dijagnoza, prevencija i lečenje srčanih bolesti.
„Studija srca u Dalasu je izvanredan resurs na UT Southvestern“, rekao je de Lemos. „Srčana bolest ostaje ubica broj 1 u SAD. Ova važna saradnja sa istraživačima iz Mičigenske medicine pružila je dokaz da pored faktora rizika za koje već znamo, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i visok holesterol, autoantitela takođe mogu doprineti razvoj kardiovaskularnih bolesti kod naizgled zdravih ljudi“.
