Prema studiji istraživača sa Stanforda, žene sa trostruko negativnim rakom dojke koje su dobile višestruke recepte za antibiotike u roku od tri godine nakon dijagnoze raka imaju veću vjerovatnoću da dožive recidiv bolesti i da umru od raka nego one koje su uzimale manje kurseva lijekova. Lek. Uticaj na preživljavanje nije bio posledica razlika u težini raka, pokazala je studija.
Rizik se značajno povećao sa ukupnim brojem i vrstama antibiotika koji su propisani za svakog pacijenta.
„Svaki dodatni antibiotik povećavao je rizik od smrti između 5% i 18% u odnosu na pacijente kojima nisu propisani antibiotici“, rekla je Julia Ransohoff, MD, saradnica hematologije i medicinske onkologije na Medicinskom fakultetu u Stanfordu. „Međutim, važno je tumačiti ove nalaze s oprezom. Ne možemo dozvoliti da infekcije opasne po život prođu bez lečenja. Ali ova studija sugeriše da razmotrimo kako da ih najbolje lečimo bez povećanja rizika od ponovnog pojave raka.“
Ransohoff je vodeći autor studije, koja je objavljena na internetu 12. aprila u časopisu Nature Communications. Allison Kurian, MD, profesor medicine i epidemiologije i zdravlja stanovništva, i Ami Bhatt, MD, Ph.D., vanredni profesor medicine i genetike, su stariji autori studije.
„Ovi nalazi nude uvid u ulogu imunog sistema i faktore koji mogu da poremete njegovu funkciju u borbi protiv najagresivnije vrste raka dojke“, rekao je Kurian. „Sticanje boljeg razumevanja ovog procesa biće važno za usmeravanje brige o pacijentima.“
Istraživači su proučavali 772 žene kojima je dijagnostikovana u periodu od januara 2000. do maja 2014. i lečene u Stanford Health Care ili Palo Alto Medical Foundation. Otkrili su da je lečenje antimikrobnim sredstvima (klasa lekova koja uključuje antibiotike za lečenje bakterijskih infekcija i antimikotike za lečenje gljivičnih infekcija) povezano sa smanjenjem broja imunih ćelija zvanih limfociti koji cirkulišu u krvi pacijenta. Pokazalo se da je broj limfocita u korelaciji sa odgovorom na lečenje i ukupnim preživljavanjem kod ljudi sa rakom dojke. (Iako su istraživači proučavali ukupne antimikrobne recepte, 99% žena u studiji kojima su propisani antimikrobni lekovi primilo je antibiotike.)
Istraživači veruju da veza između antimikrobnih sredstava i broja limfocita leži u crevima. Dobro je poznato da antibiotski tretman, kao i hemoterapija, mogu biti posebno oštri za bakterije koje pokrivaju naša creva – populaciju sićušnih pomagača poznatih kao crevni mikrobiom. Ove bakterije ne samo da nam pomažu da svarimo hranu, već utiču i na mnoge aspekte našeg zdravlja, uključujući i način na koji naš imuni sistem reaguje na nove pretnje poput infekcije ili raka.
„Odavno znamo da mikrobiom creva igra ulogu u oblikovanju imunog sistema i da je imuni sistem ključan u tome kako ljudi reaguju na rak i hemoterapiju“, rekao je Ransohoff. „Pronašli smo iznenađujuće snažan i kontinuirano povećan rizik od smrti kod pacijenata koji su primili više antimikrobnih sredstava u bilo koje vreme tokom tri godine nakon njihove početne dijagnoze.
Studija ima upozorenja. Ženama je dijagnostikovana i lečena pre 2021. godine, kada je upotreba terapije za jačanje imuniteta koja se zove inhibitori imunih kontrolnih tačaka za ranu fazu trostruko negativnih karcinoma dojke postala rutinska. Takođe, trostruko negativan rak dojke je jedinstven među tipovima raka dojke. To je i ređe i teže za uspešno lečenje od drugih karcinoma dojke. Ali on je takođe osetljiviji na napade imunološkog sistema, tako da je nejasno da li će se povezanost između antibiotika i lošijeg preživljavanja prevesti na druge vrste raka dojke.
Ova studija nije prva koja pokazuje da upotreba antibiotika može uticati na preživljavanje raka. Prethodna velika studija istraživača u Australiji na više od 7.000 ljudi sa rakom otkrila je povezanost između upotrebe antibiotika u šest meseci pre postavljanja dijagnoze pacijenata i lošijeg preživljavanja. A tretman antibiotikom korelira sa povećanim rastom tumora kod nekoliko mišjih modela raka dojke. Druge studije su takođe nagovestile povezanost između zdravlja crevnog mikrobioma i odgovora na tretmane raka.
Ali ova studija je prva koja povezuje upotrebu antimikrobnih sredstava i sa brojem cirkulirajućih limfocita i sa ukupnim preživljavanjem raka – i to u nekoliko vremenskih tačaka nakon tretmana.
„Dok su druge studije sugerisale da se mikrobiom creva razlikuje kod pacijenata sa rakom koji rade loše u odnosu na one koji rade dobro, malo njih je procenilo izbore koje pacijenti i lekari mogu doneti da utiču na mikrobiom“, rekao je Bhatt. „Ova studija pomaže u povezivanju nekih tačaka – otkrivanje da je upotreba antibiotika povezana sa manjim brojem cirkulišućih imunoloških ćelija važnih za borbu protiv raka. Još uvek ne znamo da li je mikrobiom ključni faktor povezivanja između upotrebe antibiotika i raka ishode, ali sumnjamo da bi to mogao biti ključni igrač.“
Ransohoff i njene kolege su koristile bazu podataka pod nazivom Oncoshare, koja integriše elektronske zdravstvene kartone i podatke iz Kalifornijskog registra raka. Ženama u studiji je dijagnostikovan nemetastatski (faze 1 do 3) trostruko negativni karcinom dojke i lečene su hemoterapijom i, ako je potrebno, operacijom. Osamdeset četiri procenta žena su u nekom trenutku nakon dijagnoze raka prepisane antimikrobne lekove; 99% ovih recepata je bilo za antibiotike. Srednje vreme praćenja studije bilo je 104 meseca.
Istraživači su otkrili da je tokom višegodišnjeg perioda studije umrlo 20% žena kojima nisu prepisani antimikrobni lekovi tokom studije. Nasuprot tome, umrlo je 23% žena koje su ikada primale antimikrobne lekove. Nije bilo statistički značajne razlike u riziku od smrti od raka dojke između prosečne žene koja je primila antimikrobne lekove u odnosu na one koje nisu primale antimikrobne lekove od postavljanja dijagnoze, što sugeriše da je rizik povezan sa svakim receptom bio mali. Međutim, Ransohoff i njene kolege otkrile su da se rizik od smrti od raka dojke povećava ne samo sa ukupnim brojem recepata koje je žena dobila od dijagnoze, već i sa brojem jedinstvenih lekova kojima je bila izložena (amoksicilin u odnosu na tetraciklin, za primer).
Veza između upotrebe antimikrobnih sredstava i povećanog rizika od smrti trajala je oko tri godine nakon dijagnoze raka kod žena; rizik se postepeno smanjivao u četvrtoj i petoj godini. Dalja analiza je pokazala da povezanost nije bila posledica toga koliko su pacijenti bili bolesni kada su primili lekove.
Podaci iz Oncoshare-a nisu uključivali informacije o mikrobiomima creva pacijenata, koji se obično dobijaju putem fekalnih uzoraka. Ali Ransohoff i njene kolege se nadaju da će dizajnirati novu studiju koja direktno povezuje sastav crevnog mikrobioma sa brojem limfocita i dugoročnim preživljavanjem raka.
„Voleli bismo da pogledamo direktno mikrobiom creva i vidimo kako izloženost antibioticima oblikuje taksonomiju creva“, rekao je Ransohoff. „Ali ova studija svakako postavlja pitanje kako naši nalazi treba da utiču na kliničku negu pacijenata sa rakom.“ Istraživači upozoravaju da se rezultati studije o nekoliko stotina žena ne primenjuju na bilo koju osobu.
„Pacijenti ne bi trebalo da paniče ako su lečeni antibioticima nakon dijagnoze raka dojke“, rekao je Kurian. „U svakom pojedinačnom slučaju, povećanje rizika nije veliko. Ali generalno, ovi nalazi ukazuju na vezu između upotrebe antibiotika, imunog sistema i preživljavanja raka dojke, što zahteva dalje istraživanje.“
