Čini se da krzno kostarikanskih lenjivca sadrži bakterije koje proizvode antibiotike za koje se naučnici nadaju da bi mogle da budu rešenje za rastući problem „superbakterija“ otpornih na sve manji arsenal lekova čovečanstva.
Istraživanje je pokazalo da je krzno lenjivca domaćin užurbanim zajednicama insekata, algi, gljivica i bakterija, između ostalih mikroba, od kojih neki mogu predstavljati rizik od bolesti.
Ipak, kažu stručnjaci, čini se da su poznati spori sisari iznenađujuće otporni na infekcije.
„Ako pogledate krzno lenjivca, vidite kretanje: vidite moljce, vidite različite vrste insekata… veoma prostrano stanište“, rekao je za AFP Maks Čavaria, istraživač sa Univerziteta Kostarike.
„Očigledno kada postoji koegzistencija mnogih vrsta organizama, moraju postojati i sistemi koji ih kontrolišu“, rekao je on.
Čavaria i tim su uzeli uzorke krzna od kostarikanskih dvoprstih i troprstih lenjivca kako bi ispitali šta bi taj sistem kontrole mogao biti.
Otkrili su moguće postojanje bakterija koje proizvode antibiotike koje „omogućavaju kontrolu proliferacije potencijalno patogenih bakterija… ili inhibiraju druge konkurente“ kao što su gljive, prema studiji objavljenoj u časopisu Environmental Microbiologi.
Lenjivac je nacionalni simbol u opuštenoj Kostariki i glavna turistička atrakcija za državu Centralne Amerike.
I dvoprsti (Choloepus Hoffmanni) i troprsti (Bradipus variegatus) vrste lenjivca zabeležile su pad populacije, prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode na Crvenoj listi ugroženih vrsta.
Žive u krošnjama drveća u džungli na obali Kariba, gde je klima topla i vlažna.
Amerikanka Džudi Ejvi vodi utočište u blagoj džungli kako bi se brinula za lenjivce povređene nakon kontakta sa ljudima ili drugim životinjama.
Ona leči i rehabilituje stvorenja sa ciljem da ih pusti nazad u divljinu.
„Nikada nismo primili lenjivca koji je bio bolestan, koji ima bolest ili bolestan“, rekla je ona za AFP.
„Dobili smo lenjivce koje su spalili dalekovodi i njihova cela ruka je jednostavno uništena… i nema infekcije.
„Mislim da smo možda za 30 godina (što smo bili otvoreni) videli pet životinja koje su došle sa inficiranom povredom. Dakle, to nam govori da se nešto dešava u njihovom… telesnom ekosistemu.“
Ejvi, koja je osnovala utočište sa svojim pokojnim mužem iz Kostarike, Luisom Arojoom, nikada nije ni čula za lenjivca kod kuće na Aljasci.
Od kada je 1992. godine dobila svog prvog lenjivca, koga je nazvala „Lutčić“, brinula je o oko 1.000 životinja.
Istraživač Čavaria je uzeo uzorke krzna uzete od lenjivca u utočištu da ih ispita u svojoj laboratoriji.
On je svoje istraživanje započeo 2020. godine i već je odredio 20 mikroorganizama „kandidata“ koji čekaju da budu imenovani.
Ali on je rekao da je pred nama dug put u utvrđivanju da li bi jedinjenja lenjivosti mogla biti korisna za ljude.
„Pre nego što razmišljate o primeni u ljudskom zdravlju, važno je prvo razumeti… o kojoj vrsti molekula je reč“, rekao je Čavaria.
Primer za to je penicilin, koji je 1928. otkrio britanski naučnik Aleksandar Fleming, koji je otkrio da kontaminacija laboratorijske kulture gljivicom ubija bakteriju koja izaziva bolest.
Njegovo otkriće prvog ubice bakterija ili antibiotika na svetu donelo mu je Nobelovu nagradu za medicinu 1945.
Međutim, otpornost mikroba na antibiotike je sve veći problem, što znači da neki lekovi više ne rade u borbi protiv infekcija za koje su dizajnirani da leče.
Antimikrobna rezistencija je prirodna pojava, ali prekomerna upotreba i zloupotreba antibiotika kod ljudi, životinja i biljaka je pogoršala problem.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi do 2050. otpornost na antibiotike mogla da izazove 10 miliona smrti godišnje.
„Projekti poput našeg mogu doprineti pronalaženju… novih molekula koji se, na srednji ili duži rok, mogu koristiti u ovoj borbi protiv rezistencije na antibiotike“, rekao je Čavaria.
