Kada su suve doline Antarktika poslednji put bile vlažne?
To je pitanje koje je dugo zbunjivalo istraživače Antarktika, ali Te Herenga Vaka — pomoćni predavač na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu, dr. Marjolaine Verret, možda sada ima odgovor.
„Prethodni podaci su sa sigurnošću pokazali da su planine oko doline McMurdo održale život do pre 14 miliona godina. Ali sada imamo dokaze da je tečna voda, osnovni uslov za život, opstajala tamo mnogo, mnogo duže – do oko šest miliona pre mnogo godina.“
Dr Verret ima doktorat. u Geohemiji permafrosta završenom u Te Herenga Vaka—Victoria Univerzitetu u Velingtonu, Antarktički istraživački centar (ARC), pod nadzorom dr Vorena Dikinsona sa ARC-a.
„Danas su visoke nadmorske visine McMurdo suvih dolina među najnegostoljubivijim sredinama na Zemlji. Ali nekada su bile dovoljno tople i vlažne da izdrže džigerice, mahovine i žbunasto drveće“, kaže dr Veret.
U radu objavljenom u Nature Geoscience, dr Veret objašnjava kako je proučavanje koncentracija berilijuma-10 omogućilo naučnicima da utvrde kada su doline poslednji put držale vodu.
„Meteorski berilijum-10 nastaje u gornjim slojevima atmosfere i isporučuje se na površinu Zemlje kroz kišu. Tako smo analizirali koncentracije ove hemikalije u 64 uzorka prikupljena iz 10 različitih bušotina u Suvim dolinama.“
Prethodne studije sugerišu da su suve doline počele da se hlade tokom klimatske tranzicije srednjeg miocena pre oko 15 miliona godina, pri čemu je biljni svet potpuno nestao oko milion godina kasnije. Od tog vremena pa nadalje smatralo se da su visoki predeli Suvih dolina ostali trajno zaleđeni i sušni do današnjih dana.
„Naša studija pruža snažne dokaze da klima u dolinama nije ostala stabilna tokom ovog vremena. Otkrili smo da se voda infiltrirala u tlo sve do kasnog miocena, mnogo kasnije nego što je ranije sugerisano, a doline su se pomerale u intervalima između toplo-vlažne klime i suva polarna bezvodnost koju danas prepoznajemo“.
„Utvrđivanje kada je ovaj pejzaž postao suv ključno je za naše razumevanje odgovora glacijalnih sistema na Antarktiku na promene površinskih temperatura. Što je najvažnije, ovaj nalaz implicira da McMurdo suve doline nisu pejzaž zamrznut u vremenu – oni su mnogo podložniji klimatske promene nego što se ranije očekivalo.“
Uzorci korišćeni u istraživanju dr Vereta prikupljeni su u okviru projekta bušenja Friis Hills, koji su predvodili profesori sa ARC-a Richard Levi i Tim Naish, GNS Science, a uz podršku Antarktika NZ.
Tim je sakupio jezgra sedimenta sa tri lokacije na brdima Friis, koja su zatim umotana i uskladištena u kutijama sa jezgrom leda, pre nego što su transportovana u „laboratoriju za zamrzavanje“ u bazi Skot gde su rendgenski pregledani. Sva jezgra su kasnije otpremljena i ponovo ispitana u postrojenju sa ledenim jezgrom u GNS Science-u.
Profesor Levi, koji je takođe voditelj teme za životnu sredinu i klimu u GNS-u, kaže da je istraživanje rezultat značajne dugoročne saradnje između GNS-a, Te Herenga Vaka i Antarktika NZ.
„Jezgra koja smo izbušili na vrhu Friis Hilsa sadrže vredne uvide u prošlost. Nalazi dr Vereta naglašavaju kako tekuće ispitivanje ovih smrznutih stena može pomoći u usmeravanju i informisanju naše budućnosti.“
Dr Veret se slaže. „Nauka na Antarktiku se svodi na saradnju, i kao takvo, naše otkriće je dodatni deo složene slagalice o klimatskoj evoluciji na Antarktiku.
