Trenutno, većina terapija za alergijske bolesti zahteva doživotno lečenje. Alergijske reakcije, koje karakteriše tekuća (tip 2) upala kao odgovor na hroničnu izloženost antigenu, leže u osnovi mnogih hroničnih bolesti kod ljudi, uključujući astmu, atopijski dermatitis, ulcerozni kolitis i još mnogo toga. T helper 2 (Th2) ćelije igraju važnu ulogu u imunološkom odgovoru organizma, posebno kod alergijskih reakcija. Uprkos njihovoj centralnoj ulozi, trajna aktivnost Th2 ćelija tokom alergijskih reakcija, čak i kada je u pitanju konstantna izloženost antigenu, dugo je zbunjivala istraživače.
Istraživački tim koji je uključivao autore iz Mass General Brigham, uključujući članove Brigham and Vomen’s Hospital, Massachusetts General Hospital i Mass Eie and Ear, krenuo je u potragu za razumevanjem raznolikosti i ćelijskih mehanizama ljudskih Th2 ćelija. Sprovođenjem analize genske ekspresije upaljenih tkiva, oni su precizno odredili podskup Th2 ćelija nazvan Th2-MPP ćelije.
Njihovi nalazi sugerišu da ove ćelije mogu poslužiti kao prekursori za nekoliko ključnih Th2 populacija ćelija odgovornih za simptome bolesti. Ova otkrića postavljaju osnovu za terapeutske intervencije usmerene na ove ćelije, potencijalno nudeći olakšanje pacijentima koji žive sa alergijskim bolestima. Rezultati su objavljeni u Nature Immunologi.
Istraživački tim je napravio transkriptomski atlas jedne ćelije, sveobuhvatnu bazu podataka gena koji se „uključuju“ i „isključuju“ u pojedinačnim ćelijama u telu, koristeći zapaljena tkiva pacijenata sa devet različitih hroničnih alergijskih bolesti. Oni su koristili ovaj atlas da identifikuju Th2-multipotentne progenitorske (Th2-MPP) ćelije, koje hronično eksprimiraju dva faktora transkripcije, TCF7 i LEF1. Ovi transkripcioni faktori su omogućili Th2-MPP ćelijama da pokažu karakteristike slične matičnim ćelijama kod raka i hronične infekcije, delujući kao progenitorske ćelije koje mogu dovesti do drugih vrsta ćelija.
Tim je takođe izvršio detaljne studije o Th2 ćelijama iz nazalnog tkiva kod pacijenata sa hroničnim rinosinusitisom. Otkrili su da Th2-MPP ćelije mogu biti prekursor za više tipova Th2 ćelija koje izazivaju simptome bolesti.
„Imamo još mnogo toga da naučimo o doprinosu progenitorskih ćelija hroničnoj upali kod ljudi, ali se nadamo da bi proučavanje ove oblasti imuniteta moglo da pruži mogućnosti za buduće terapijske pristupe koji modifikuju bolest“, rekao je stariji autor Patrik Brenan, dr. dr., lekar-istraživač u Brigham odeljenju za alergiju i kliničku imunologiju.
„Naš rad sugeriše da Th2-MPP ćelije imaju potencijal da održe upalu tipa 2 u uslovima hroničnog izlaganja antigenu i postavlja osnovu za dalje istraživanje kako bi se bolje razumeo njihov doprinos bolesti“, rekao je glavni autor istraživanja Radomir Kračmarov, dr. saradnik u Brigham odeljenju za alergiju i kliničku imunologiju.
