Niska stopa nataliteta postala je ozbiljan problem u mnogim razvijenim zemljama širom sveta, a Japan je najbolji primer. Posebno u Japanu, starenje i stres doveli su do ogromnog porasta neplodnosti, koja sada pogađa svakog 4,4 para.
Da bi pronašli rešenje za ovo stanje, mnogi parovi su se sada okrenuli tehnologijama potpomognute reprodukcije (ART) i in vitro oplodnji (IVF) za začeće. Međutim, iako su ART i IVF metode dobro uspostavljene i široko korišćene više od četiri decenije, stopa nataliteta nakon IVF-a u Japanu je i dalje kritično niska, dostižući vrhunac na mršavih 10,2%.
Jedan od razloga za slab uspeh IVF-a je usko povezan sa kvalitetom jajnih ćelija ili „jajnih ćelija“ prikupljenih iz jajnika. Danas postoje dva glavna pristupa u kliničkoj praksi za dobijanje oocita — prvi je metoda stimulisanog ciklusa, a drugi metoda prirodnog ciklusa.
U metodi stimulisanog ciklusa, pacijentu se oralno ili putem više injekcija daju agensi koji indukuju ovulaciju. Ovo omogućava lekarima da izvade više zrelih oocita u jednom potezu. Nasuprot tome, metoda prirodnog ciklusa izbegava ili koristi minimalnu administraciju indukujućih agenasa, i obično se samo jedna ili dve jajne ćelije mogu prikupiti mesečno kao deo prirodnog ciklusa ovulacije.
Međutim, u toku je debata o tome koji je metod bolji. Ovo je važno jer ne samo da ovo utiče na parove drugačije, već takođe nema čvrstih dokaza o tome da li metoda izazivanja ovulacije utiče na kvalitet embriona.
Sada, da bi rešio ovaj jaz u znanju, istraživački tim iz Japana sproveo je studiju koristeći životinjski model kako bi istražio razlike između oocita prikupljenih korišćenjem prirodnih i stimulisanih pristupa. Ova studija je objavljena u Journal of Reproduction and Development, a sproveli su je profesor Kazuo Iamagata sa Fakulteta za biološki orijentisanu nauku i tehnologiju (BOST), Kindai univerzitet, embriolog Majuko Kurumizaka sa Univerziteta Jokohama, dr Tacuma Jao sa Fuso Pharmaceutical. Industries, Ltd., i dr Mikiko Tokoro iz Asada Ladies Clinic.
Deleći motivaciju iza njihove studije, prof. Jamagata objašnjava: „Iako je opisan uticaj stimulacije jajnika na kvalitet embriona, ovo pitanje ostaje kontroverzno. Ovde smo analizirali uticaj stimulacije jajnika na brzinu razvoja i segregaciju hromozoma koristeći žive ćelije slikanje“.
Eksperimentalni protokol je uključivao uspostavljanje dve grupe ženki miševa za prikupljanje oocita. „Stimulisana grupa“ je lečena agensima koji izazivaju ovulaciju, dok druga „nestimulisana grupa“ nije dobijala nikakve lekove. Zatim su sve održive oocite oplođene spermom dobijenom od jednog mužjaka miša, a razvoj embriona je praćen snimanjem živih ćelija.
Inicijalni eksperimenti su potvrdili da su stimulisani miševi proizveli otprilike 1,4 puta više održivih oocita od nestimulisanih miševa. Zatim, da bi procenili razvojne abnormalnosti u oplođenim jajnim ćelijama, istraživači su koristili novu tehniku snimanja živih ćelija, koju je tim prethodno razvio da bi izvršio dugoročna posmatranja preimplantacionih embriona.
Ubrizgavanjem u embrione male količine RNK koja kodira fluorescentni protein, mogli su se posmatrati intracelularni procesi nekih embriona. Ovaj pristup je omogućio vizuelizaciju embrionalnog razvoja u gotovo prirodnom stanju.
Detaljna posmatranja embriona u razvoju nisu otkrila značajne razlike između obe grupe, što sugeriše da stimulacija nije negativno uticala na formiranje i distribuciju hromozoma, ili na proces umnožavanja ćelija. Zanimljivo je da su istraživači primetili da su početne ćelijske podele bile nešto brže kod embriona proizvedenih od stimulisanih oocita, što je dovelo do bržeg razvoja. Ovo je važno jer se brži početni razvoj može prevesti u veće šanse za uspešnu implantaciju.
Uzeti zajedno, rezultati pokazuju da je metoda stimulisanog ciklusa održiva tehnika za prikupljanje većeg broja jajnih ćelija nego metoda prirodnog ciklusa i da nema negativan uticaj na kvalitet jajnih ćelija. Iako su potrebna dalja istraživanja u ovoj oblasti, istraživački tim očekuje da će njihovi nalazi imati važne implikacije u budućnosti nauke o plodnosti.
„Naša studija pruža klinikama za plodnost i pacijentima korisne informacije koje će im pomoći da odluče da li da nastave sa stimulacijom jajnika ili ne“, zaključuje prof. Jamagata.
