U vrhuncu carstva Maja, čini se da su žrtve žrtvovanja ljudske dece bile veoma pažljivo odabrane.
Prema novoj analizi drevne DNK koju su vodili istraživači sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju, izabrane žrtve imaju nešto zajedničko. Ostaci 64 osobe pronađeni u podzemnoj komori poznatoj kao chultun pripadali su mladim dečacima, od kojih su mnogi bili blisko povezani. Među njima, dva seta identičnih blizanaca.
To je otkriće koje je u suprotnosti sa uobičajenim shvatanjem da su žrtve obično bile mlade devojke – važan uvid u žrtvovanje dece u Čičen Ici, duboko u srcu meksičkog poluostrva Jukatan.
„Sličan uzrast i način ishrane muške dece, njihova bliska genetska srodnost i činjenica da su bili sahranjeni na istom mestu više od 200 godina ukazuju na to da je Chultun mesto za sahranjivanje posle žrtvovanja, gde su žrtvovani pojedinci bili odabrano iz određenog razloga“, kaže arheolog Oana Del Castillo-Chavez iz Centro INAH Iucatan.
O tragičnoj sudbini dece u Chultunu znamo od 1967. godine, kada su iskopavanja otkrila odaju i njene jezive tajne. Verovatno je nekada bio cisterna za vodu, chultun je proširen da bi se povezao sa obližnjom pećinom, vrstom prirodnog obeležja za koje se zna da je povezano sa ritualnim žrtvovanjem.
U komori su ležali posmrtni ostaci više od 100 dece. Ali pol maloletnika teško je odrediti samo po obliku kostiju, tako da je ideja da su žrtve bile žene ostala neosporna.
Međutim, nedavno su se pojavili dokazi koji sugerišu da su barem neke od žrtava bili muškarci. A uz primenu sofisticiranije tehnologije, uspeli smo da izvučemo i sekvenciramo drevni DNK koji je ranije bilo nemoguće proučavati.
Predvođen imunogenetičarom Rodrigom Barkerom, tim istraživača počeo je da proučava kosti Čičen Ica, kako bi naučio i podelio priče dece kojoj su pripadale.
Prvi korak je bio zabavljanje. Ovo je otkrilo da se čultun koristio za sahranjivanje ljudskih ostataka više od 500 godina, od 7. do 12. veka nove ere. Većina ostataka je, međutim, deponovana tokom perioda od 200 godina, između 800. i 1000. godine nove ere – vrhunca kulture Čičen Ica.
Zatim su istraživači izvršili analizu kostiju od 64 osobe, uključujući genetsku analizu i analizu odnosa izotopa dobijenih iz koštanog kolagena.
Analiza izotopa je otkrila ne samo šta su deca jela, već i izvor te hrane. Prethodne studije su sugerisale da su neka deca dovedena odnekud, što je navelo istraživače da se zapitaju odakle su došli. Pošto bi elementi kao što su ugljenik i azot u njihovoj ishrani zamenili deo materijala od kojeg se formira njihov kolagen, odnosi ovih izotopa u njihovim ostacima mogli bi se povezati sa lokacijom izvora hrane.
Veliko iznenađenje je bilo to što su sva deca jela hranu koja bi se našla lokalno, što znači da su sva iz mesnih zajednica.
Ali bilo je tu još iznenađenja. Sve testirane kosti su muške dece, a najmanje četvrtina njih je bila u bliskom srodstvu, sa sličnom ishranom, što sugeriše da su živeli u istom domaćinstvu.
„Najviše iznenađujuće, identifikovali smo dva para identičnih blizanaca“, kaže arheogenetičarka Katrin Negele sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju. „To možemo reći sa sigurnošću jer je naša strategija uzorkovanja osigurala da nećemo duplirati pojedince.
Ovo sugeriše da su dečaci verovatno birani u parovima za rituale, kažu istraživači, pri čemu su blizanci možda posebno poželjni. Jednojajčani blizanci se samo slučajno dešavaju u 0,4 odsto opšte populacije, tako da je dva para u čultunu više nego što bi se očekivalo.
Sveti tekst Maja Popol Vuh prepričava priču o blizancima-herojima, Hunahpuu i Ksbalankueu, koji se osvete za žrtvovanu smrt svog oca i strica, koji su i sami blizanci, prolazeći kroz ponovljene cikluse ritualnog žrtvovanja i vaskrsenja kako bi prevarili bogove podzemlja. .
„Izveštaji sa početka 20. veka lažno su popularizovali jezive priče o mladim ženama i devojkama koje su žrtvovane na tom mestu“, kaže antropolog Kristina Variner sa Univerziteta Harvard.
„Ova studija, sprovedena kao bliska međunarodna saradnja, okreće tu priču naglavačke i otkriva duboke veze između ritualnog žrtvovanja i ciklusa ljudske smrti i ponovnog rađanja opisanih u svetim tekstovima Maja.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
