Ljudi koji lično doživljavaju ekstremne klimatske događaje, posebno šumske požare i uragane, spremni su da plate znatno više za klimatske akcije, čak i ako prijavljuju skepticizam u pogledu klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, otkriva novo istraživanje Univerziteta u Vermontu.
Trampovi birači koji su prijavili da su doživeli ekstremne vremenske prilike imali su veću verovatnoću da glasaju za referendum o čistoj energiji od Trampovih glasača koji nisu doživeli takve događaje.
„Uprkos vjerovanju ljudi da su klimatske promjene uzrokovane ljudskim faktorom, uprkos političkoj pripadnosti ljudi – za koje znamo da imaju zaista snažan uticaj na to kako ljudi razmišljaju o klimatskim promjenama – otkrivamo da kada su ljudi iskusili ekstremne događaje, vjerovatnije je da će podržati politika ublažavanja klimatskih uticaja, čak i ako košta više novca“, kaže koautor studije Rachelle Gould sa Univerziteta Vermont (UVM).
Za ovu studiju, istraživači sa UVM-a i Univerziteta u Koloradu ispitali su podatke ankete od skoro 6.000 stanovnika severoistoka, jugoistoka i zapada SAD o njihovim iskustvima ekstremnih klimatskih događaja u poslednjih pet godina. Ispitanicima je postavljeno pitanje da li bi podržali politiku čiste energije i da li bi platili povećanje računa za komunalne usluge — nasumični broj između 5 i 265 dolara — što je omogućilo istraživačima da prouče kako se volja da plate razlikuju među ispitanicima koji su prijavili različita uverenja o klimatskim promenama i različita iskustva sa ekstremnim klimatskim događajima. Pored podataka iz ankete, tim je nezavisno verifikovao pojavu prijavljenih klimatskih događaja koristeći različite izvore podataka.
Nalazi, objavljeni u časopisu Globalne promjene životne sredine, sugerišu da kada ispitanici zaista osete uticaj klimatskih promena, bez obzira na svoje stavove o tom pitanju, spremni su da plate više za sredstvo za ublažavanje klimatskih promena – oko 100 dolara više. godišnje od ljudi sa sličnim verovanjima i osobinama koji nisu doživeli ekstremni događaj.
„Kada su klimatske promene daleki koncept, bilo nam je teško da nateramo ljude da zaista plate više novca za politiku ublažavanja“, kaže koautorka studije Triša Šrum iz UVM-a. „Postoji nešto što klikne kada vam klimatske promene dođu na prag na način da ljudi budu spremni da kažu: ‘Ah, razumem, vredi ulagati u obnovljive izvore energije.’“ Ona dodaje: „Bilo je veoma zanimljivo videti. taj efekat čak i među ljudima koji kažu da misle da se klima možda menja, ali to nisu izazvali ljudi.“
Prema istraživačima, studija je nova na različite načine. Dok su prošla istraživanja istraživala efekte potvrđenih ekstremnih događaja na verovanja ljudi ili ispitivali ishode za ljude koji su prijavili da su doživeli ekstremni događaj, ovo istraživanje je uparilo prijavljena iskustva ljudi sa spoljnim klimatskim podacima – prva studija koja je obje metode objedinila kako bi se videlo kako poklapaju se.
Takođe su nova razmatranja istraživača o različitim ekstremnim klimatskim događajima, kako bi se razumelo kako svaki od njih utiče na spremnost ispitanika da plate za politike ublažavanja klimatskih promena. Na primer, uragani i šumski požari su snažno uticali na spremnost da se plate, dok tornada i suše sami po sebi nisu imali značajniji efekat.
Pored mentalnih i emocionalnih bolova, klimatske katastrofe mogu izazvati i finansijsku devastaciju. Od medicinskih troškova do čišćenja domova i zajednica do izgubljene imovine ili potrebe za selidbom — ekstremni klimatski događaji mogu ostaviti za sobom ogromne finansijske troškove za one koji ih žive.
„Ljudi mogu biti zaista polarizovani po velikim ideološkim pitanjima“, kaže koautorka studije Dona Ramirez-Harington iz UVM-a. „Ali kada pogledate iskustva ljudi iz prve ruke sa klimatskim promenama, rezultati impliciraju da razumeju kako to može pogoditi njihov džep. Mislim da se tada donose odluke, a na kraju krajeva, oni koji doživljavaju ekstremne događaje iz prve ruke spremni su da plate više.“
Šta ovo znači? Autori napominju da postoje različiti načini za pregled podataka, ali upadaju u optimističku notu. „Ovde postoji poruka pune nade“, kaže Gould. „Ljudi prepoznaju klimatske promene kao važno pitanje na koje vredi potrošiti malo novca. Spremni su da doprinesu društvenom dobru, i to je ohrabrujuće.“
