Amazonska prašuma suočava se sa salvom pritisaka koji bi je mogli dovesti u kolaps ekosistema velikih razmera već 2050. godine, prema novom istraživanju u sredu koje upozorava na strašne posledice po region i svet.
Amazon, koji drži više od 10 procenata svetske biodiverziteta, pomaže u stabilizaciji globalne klime skladištenjem ekvivalenta emisijama ugljen-dioksida koji zagreva planetu oko dve decenije.
Ali stres zbog krčenja šuma, suše, požara i porasta temperature umanjio je sposobnost amazonskih šuma da izdrže udare, a naučnici upozoravaju da bi to moglo da izazove takozvanu „prelomnu tačku“, dovodeći ključni ekosistem u nepovratnu tranziciju u narednim decenijama.
U najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu Priroda, međunarodna grupa naučnika procijenila je da će između 10 i 47 posto Amazona biti izloženo stresu do 2050. koji bi mogao dovesti do široke promjene ekosistema.
To bi moglo dovesti do toga da kritični ekosistem prestane da apsorbuje ili čak da oslobodi ugljenik koji skladišti, dodatno podstičući globalno zagrevanje i intenzivirajući njegove efekte.
„Približavamo se potencijalnoj prekretnici velikih razmera i možda smo bliže (kako na lokalnom nivou tako i u celom sistemu) nego što smo ranije mislili“, rekao je glavni autor Bernardo Flores, sa Federalnog univerziteta Santa Katarina, u Florijanopolisu. , Brazil.
Istraživači su koristili informacije iz kompjuterskih modela, zapažanja i dokaze o prošlim promenama hiljadama godina unazad da bi mapirali složenost šumskih sistema i identifikovali ključne uzroke stresa.
Zatim su analizirali ove stresore – uključujući globalno zagrevanje, godišnje padavine, dužinu sušne sezone i krčenje šuma – da vide kako oni mogu delovati pojedinačno ili zajedno da izazovu petlje povratnih informacija koje bi mogle izazvati veliki kolaps.
Do 2050. Amazon bi mogao biti izložen neviđenim nivoima vodenog stresa, rekli su oni.
Prethodna istraživanja su sugerisala da bi globalno zagrevanje – koje je u proseku zagrejalo Zemljinu površinu za oko 1,2C iznad predindustrijskih nivoa – moglo samo po sebi da gurne Amazon u daleko suvlje stanje nalik savani.
Najnovija studija sugeriše da bi njegova sudbina mogla biti složenija od toga.
Dok bi neka područja mogla da pređu u „savane od belog peska“, koje se već šire u Amazonu nakon šumskih požara, u drugim oblastima Amazona mogla bi se videti nejednaka pokrivenost drveća otpornog na vatru ispresecana invazivnim travama.
Vlažnija područja bi mogla ostati degradirana šuma, sa manje vrsta drveća i većim udjelom brzorastućih biljaka poput bambusa.
„Imamo dokaze koji pokazuju da rastuće temperature, ekstremne suše i požari mogu uticati na to kako šuma funkcioniše i promeni koje vrste drveća mogu da integrišu šumski sistem“, rekla je koautorka Adriane Eskuivel-Muelbert sa britanskog Instituta za istraživanje šuma u Birmingemu.
Dijelove regiona Amazona zahvatila je brutalna suša poslednjih meseci koja je uzdrmala ključne vodene tokove, uvele useve i podstakla požare.
Naučnici iz grupe Vorld Veather Attribution rekli su da je istorijska suva izazvana uglavnom klimatskim promenama, više nego prirodnim vremenskim fenomenom El Ninjo.
Flores je rekao da teška suša nagovještava klimatske uslove koji se očekuju u regionu početkom 2030-ih.
„Ogromne reke su potpuno presušile, držeći lokalne i domorodačke narode izolovane mesecima, sa oskudnom hranom i vodom. Nikada nisam zamišljao da bi ljudi mogli da dožive nedostatak vode u Amazonu“, rekao je on za AFP.
Kopneni ekosistemi širom sveta bili su ključni saveznik dok se svet bori da obuzda emisije CO2, pri čemu vegetacija i zemljište apsorbuju ogromne količine ugljenika.
Ali to je pod pretnjom i naučnici su već izrazili bojazan da su se delovi Amazona pomerili iz „ponora“ u „izvor“ CO2.
To će verovatno doći u fokus sledeće godine, kada će Brazil biti domaćin ključne runde međunarodnih klimatskih pregovora.
Flores je naglasio da je sudbina prašume – i implikacije gubitka šuma – globalna briga.
„Čak i ako se amazonske zemlje obavežu na nultu deforestaciju šuma i dostignu ovaj cilj u narednim decenijama, ovaj ogroman napor može biti beskorisan ako se ceo svet ne posveti oštrom smanjenju emisije gasova staklene bašte“, rekao je on.
