Boravak do kasno u noć ima mali uticaj na to koliko dugo „noćne sove“ žive, prema novom istraživanju objavljenom u recenziranom časopisu Chronobiologi International.
Podaci zasnovani na skoro 23.000 blizanaca, međutim, pokazuju da večernji tipovi imaju nešto veći rizik od umiranja od jutarnjih, ali je to u velikoj meri povezano sa pušenjem i pijenjem.
Studija koja je pratila ljude tokom više od 37 godina u Finskoj sugeriše da treba razmotriti način života.
Ovo je kada se analizira uticaj hronotipa na zdravlje—prirodna sklonost tela da spava u određeno vreme.
„Naši nalazi sugerišu da postoji mali ili nikakav nezavisan doprinos hronotipa mortalitetu“, kaže autor dr Krister Hublin, sa Finskog instituta za medicinu rada u Helsinkiju.
„Pored toga, povećani rizik od smrtnosti povezan sa jasnom ‘večernjom’ osobom izgleda da se uglavnom objašnjava većom konzumacijom duvana i alkohola. Ovo se poredi sa onima koji su očigledno ‘jutarnje’ osobe.“
Sve je više dokaza da trajanje i kvalitet sna, kao i rad u noćnoj smeni utiču na zdravlje. Ranije studije su povezale noćne sove sa većim rizikom od bolesti, posebno srčanih problema.
Podaci objavljeni 2018. godine iz UK Biobank, posmatrajući ljude tokom 6,5 godina, otkrili su da večernji tipovi imaju mali povećan rizik od smrti od bilo kog uzroka, uključujući bolest, i od srčanih oboljenja.
Upravo je ovo prethodno istraživanje inspirisalo današnju novu studiju, jer su autori želeli da analiziraju neke stvari koje nisu merene – konzumaciju alkohola i količinu koju su ljudi pušili, a ne samo status.
Ovo novo istraživanje, koje je zajedno vodio dr Jaakko Kaprio, iz finske studije blizanaca na Univerzitetu u Helsinkiju, pratilo je 22.976 muškaraca i žena starosti od 24 godine i od 1981. do 2018. godine.
Na početku studije, od blizanaca je zatraženo da izaberu jedan od četiri moguća odgovora: „Ja sam očigledno jutarnja osoba“; ‘Ja sam donekle jutarnja osoba’; ‘Ja sam očigledno večernja osoba’; „Ja sam donekle večernja osoba“.
Istraživači su pratili učesnike 2018. kako bi ustanovili da li je neko umro. Oni su to zasnovali na podacima dobijenim iz državnih registara.
Autori su uzeli u obzir obrazovanje, dnevnu konzumaciju alkohola, status i količinu pušenja, BMI i trajanje sna.
Rezultati su pokazali da je 7.591 od blizanaca identifikovano kao ‘donekle’, a 2.262 kao ‘definitivni’ večernji tipovi. Brojke za jutarnje tipove bile su 6.354 i 6.769, respektivno.
U poređenju sa jutarnjim tipovima, noćne sove su bile mlađe i više su pile/pušile. Takođe je manja verovatnoća da će određeni večernji tipovi prijaviti da spavaju 8 sati.
Od ukupnog broja učesnika, 8.728 je umrlo do 2018. godine, a šansa da umre od bilo kog uzroka bila je 9% veća među određenim noćnim sovama u poređenju sa ranim pticama.
Međutim, studija je otkrila da su pušenje i alkohol uglavnom uzrokovali ove smrti, a ne hronotip. Ovaj nalaz je naglašen činjenicom da nepušači nisu bili u povećanom riziku od umiranja.
Uzroci smrti od alkohola uključivali su povezane bolesti, kao i slučajno trovanje alkoholom.
Dr Kaprio napominje da su bili sposobniji da svoje nalaze povežu sa društvom u celini. Zdravlje njihovih učesnika nije se razlikovalo od opšte populacije, dok su UK Biobanke bile zdravije od proseka.
Oni ističu pristup sveobuhvatnim podacima o faktorima životnog stila kao snagu svog istraživanja. Međutim, nalazi su zasnovani na podacima koje su sami prijavili iz postavljanja jednog pitanja.
