Istraživači iz Centra za napredna naučna istraživanja u CUNI Graduate Centru (CUNI ASRC) otkrili su kritični mehanizam koji povezuje ćelijski stres u mozgu sa progresijom Alchajmerove bolesti (AD).
Studija, objavljena u časopisu Neuron, ističe mikrogliju, primarne imune ćelije mozga, kao centralne igrače u zaštitnim i štetnim odgovorima povezanim sa bolešću.
Microglia, često nazivana prvim odgovorima mozga, sada je prepoznata kao značajan uzročni tip ćelija u Alchajmerovoj patologiji. Međutim, ove ćelije igraju ulogu sa dve oštrice: neke štite zdravlje mozga, dok druge pogoršavaju neurodegeneraciju.
Razumevanje funkcionalnih razlika između ovih mikroglijalnih populacija bilo je u fokusu istraživanja Pinar Aiata, glavnog istraživača studije i profesora CUNI ASRC Neuroscience Initiative i programa CUNI Graduate Centra za biologiju i biohemiju.
„Nameravali smo da odgovorimo šta su štetne mikroglije u Alchajmerovoj bolesti i kako možemo da ih terapeutski ciljamo“, rekla je Ajata. „Identificirali smo novi fenotip neurodegenerativne mikroglije u Alchajmerovoj bolesti koju karakteriše signalni put povezan sa stresom.
Istraživački tim je otkrio da aktivacija ovog puta stresa, poznatog kao integrisani odgovor na stres (ISR), podstiče mikrogliju da proizvodi i oslobađa toksične lipide.
Ovi lipidi oštećuju neurone i progenitorne ćelije oligodendrocita – dve vrste ćelija koje su neophodne za funkcionisanje mozga i koje najviše utiču na Alchajmerovu bolest. Blokiranje ovog odgovora na stres ili puta sinteze lipida preokrenulo je simptome Alchajmerove bolesti u pretkliničkim modelima.
„Ovi nalazi otkrivaju kritičnu vezu između ćelijskog stresa i neurotoksičnih efekata mikroglije kod Alchajmerove bolesti“, rekla je jedan od vodećih autor studije Ana Fluri, članica Ajatine laboratorije i dr. student sa biološkim programom CUNI postdiplomskih studija.
„Ciljanje na ovaj put može otvoriti nove puteve za lečenje zaustavljanjem proizvodnje toksičnih lipida ili sprečavanjem aktivacije štetnih mikroglijalnih fenotipova.“
Ovo istraživanje naglašava potencijal razvoja lekova koji ciljaju na specifične mikroglijalne populacije ili njihove mehanizme izazvane stresom.
„Takvi tretmani bi mogli značajno da uspore ili čak preokrenu napredovanje Alchajmerove bolesti, nudeći nadu milionima pacijenata i njihovim porodicama“, objasnila je vodeći autor Leen Aljaiousi, član Ajatine laboratorije i dr. student sa biološkim programom CUNI postdiplomskih studija.
Studija predstavlja veliki korak napred u razumevanju ćelijskih osnova Alchajmerove bolesti i naglašava važnost mikroglijalnog zdravlja u održavanju ukupne funkcije mozga.
