Potraga za efikasnim lekom za Alchajmerovu bolest postala je podložna sve većim kontroverzama, a nedavna istraživanja ukazuju na potrebu za promenom perspektive u pristupu ovoj ozbiljnoj bolesti.
Jula 2022. godine, časopis Science izvestio je o sumnjama u ključni istraživački rad iz 2006. godine, koji je identifikovao beta-amiloid, podtip moždanog proteina, kao uzrok Alchajmerove bolesti. Postavlja se pitanje da li su podaci na kojima je rad zasnovan možda izmišljeni.
Godinu dana ranije, u junu 2021., američka Uprava za hranu i lekove odobrila je adukanumab, tretman koji cilja na beta-amiloid, iako su podaci podržavajući njegovu upotrebu bili nepotpuni i kontradiktorni.
Naučnici sada pozivaju na promenu perspektive u pristupu Alchajmerovoj bolesti. Umesto fokusa na sprečavanje stvaranja beta-amiloida, istraživači iz Instituta za mozak Krembil u Torontu predstavljaju teoriju da je ova bolest pre svega poremećaj imunološkog sistema u mozgu.
Prema njihovoj teoriji, beta-amiloid je deo normalnog imunološkog sistema mozga, a Alchajmerova bolest nastaje kada imuni sistem greškom napada moždane ćelije umesto da ih štiti. Ovaj autoimuni proces vodi progresivnom gubitku funkcije moždanih ćelija i na kraju dovodi do demencije.
Dok se tradicionalni pristupi lečenju autoimunih bolesti možda neće primenjivati na Alchajmerovu bolest, istraživači veruju da ciljanje na nove puteve koji regulišu imunitet u mozgu može dovesti do inovativnih i efikasnih tretmana. Ove nove perspektive pružaju nadu u razumevanje uzroka i lečenja Alchajmerove bolesti, koja trenutno predstavlja veliki izazov za javno zdravlje.
