Od demencije boluje više od 55 miliona ljudi širom sveta.
Brojni faktori mogu povećati rizik od razvoja demencije kod osobe, uključujući visok krvni pritisak, loš san i fizičku neaktivnost.
U međuvremenu, održavanje kognitivnih, fizički i društveno aktivnih i ograničavanje konzumacije alkohola može smanjiti rizik.
Nedavno je velika švedska studija primetila da su hronični stres i depresija povezani sa većim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije. Istraživači su otkrili da ljudi sa istorijom hroničnog stresa i depresije imaju još veći rizik od bolesti.
Globalno, oko 280 miliona ljudi ima depresiju, dok oko 300 miliona ljudi doživljava anksioznost. Sa toliko ljudi koji se suočavaju sa izazovima mentalnog zdravlja u nekoj fazi svog života, šta možemo reći o ovoj očiglednoj vezi?
Ova studija je ispitala zdravstvene kartone više od 1,3 miliona ljudi u Švedskoj starosti između 18 i 65 godina.
Istraživači su posmatrali ljude kojima je dijagnostikovan hronični stres (tehnički hronični stresom izazvan poremećaj iscrpljenosti), depresija ili oboje, između 2012. i 2013. godine. Uporedili su ih sa ljudima kojima nije dijagnostikovan hronični stres ili depresija u istom periodu.
Učesnici su zatim praćeni između 2014. i 2022. kako bi se utvrdilo da li su dobili dijagnozu blagog kognitivnog oštećenja ili demencije, posebno Alchajmerove bolesti. Blago kognitivno oštećenje se često smatra prethodnikom demencije, iako neće svi koji imaju blago kognitivno oštećenje napredovati u demenciju.
Tokom perioda studije, kod ljudi sa istorijom hroničnog stresa ili depresije bilo je oko dva puta veća verovatnoća da će im se dijagnostikovati blago kognitivno oštećenje ili Alchajmerova bolest.
Značajno je da ljudi sa hroničnim stresom i depresijom imaju do četiri puta veću šansu da dobiju dijagnozu blagog kognitivnog oštećenja ili Alchajmerove bolesti.
Prilikom tumačenja rezultata ove studije, postoje neke ključne stvari koje treba uzeti u obzir. Prvo, dijagnoza hroničnog poremećaja iscrpljenosti izazvanog stresom jedinstvena je za švedski medicinski sistem. Karakteriše ga najmanje šest meseci intenzivnog stresa bez adekvatnog oporavka.
Simptomi uključuju iscrpljenost, poremećaj sna i poteškoće sa koncentracijom, uz značajno smanjenje sposobnosti funkcionisanja. Blagi stres možda neće imati isti efekat na rizik od demencije.
Drugo, broj ljudi sa dijagnozom demencije u ovoj studiji (apsolutni rizik) bio je veoma nizak. Od 1,3 miliona proučavanih ljudi, 4.346 je imalo hronični stres, 40.101 depresiju, a 1.898 oboje.
Od njih, broj onih koji su razvili Alchajmerovu bolest bio je 14 (0,32%), 148 (0,37%) i 9 (0,47%) respektivno.
Ovi mali brojevi mogu biti posledica relativno mladog profila. Kada je studija počela 2012–2013, prosečna starost učesnika bila je oko 40 godina. To znači da je prosečna starost 2022. godine bila oko 50 godina. Demencija se obično dijagnostikuje kod ljudi starijih od 65 godina i dijagnoza u mlađim godinama može biti manje pouzdana.
Konačno, moguće je da u nekim slučajevima stres i simptomi depresije mogu odražavati svest o već opadajućoj sposobnosti pamćenja, a ne da ovi simptomi sami po sebi predstavljaju faktor rizika.
Ovo poslednje razmatranje govori o široj stvari: studija je posmatračka. To znači da nam ne može reći da je jedna stvar izazvala drugu – samo da postoji povezanost.
Mnoge studije pokazuju da su značajni simptomi depresije, anksioznosti i stresa povezani sa većim rizikom od demencije. Međutim, priroda ovog odnosa je nejasna. Na primer, da li su simptomi depresije i anksioznosti faktor rizika za demenciju ili su posledice opadanja kognicije? Verovatno će biti i jedno i drugo.
Simptomi visoke depresije i anksioznosti se obično javljaju kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem. Međutim, studije na sredovečnim ili mlađim odraslim osobama sugerišu da su i oni važni faktori rizika od demencije.
Na primer, slično švedskoj studiji, druge studije sugerišu da ljudi sa istorijom depresije imaju dvostruko veće šanse da razviju demenciju od onih bez ove istorije. Pored toga, kod odraslih srednjih godina, simptomi visoke anksioznosti su povezani sa lošijom kognitivnom funkcijom i većim rizikom od demencije u kasnijem životu.
Zašto veza?
Postoji nekoliko potencijalnih puteva kroz koje stres, anksioznost i depresija mogu povećati rizik od demencije.
Studije na životinjama pokazuju da kortizol (hormon koji se proizvodi kada smo pod stresom) može povećati rizik od Alchajmerove bolesti izazivanjem akumulacije ključnih proteina, amiloida i taua, u mozgu.
Akumulacija ovih proteina može dovesti do pojačane upale mozga, što utiče na moždane nerve i potporne ćelije, i na kraju može dovesti do gubitka zapremine mozga i pada pamćenja.
Drugi potencijalni put je preko poremećenog sna. Poremećaji spavanja su česti kod ljudi sa hroničnim stresom i depresijom. Slično tome, ljudi sa Alchajmerovom bolešću obično prijavljuju poremećaje sna.
Čak i kod ljudi sa ranom Alchajmerovom bolešću, poremećeni san je povezan sa lošijim performansama pamćenja. Studije na životinjama sugerišu da loš san takođe može povećati akumulaciju amiloida i taua.
Imamo još mnogo toga da naučimo o tome zašto bi ova veza mogla da postoji. Ali strategije zasnovane na dokazima koje su usmerene na hronični stres, anksioznost i depresiju takođe mogu igrati ulogu u smanjenju rizika od demencije.
