U Sjedinjenim Državama, otprilike dve od tri osobe sa Alchajmerom su žene, što je statistika koja bi se delimično mogla objasniti činjenicom da žene obično žive duže od muškaraca.
Ipak, istraživači su sumnjali da bi u priči moglo biti više. Sada dve nove studije podižu mogućnost složenih interakcija između hormona i izmenjene crevne mikroflore kao potencijalnih faktora koji doprinose.
U studiji koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Čikagu, eksperimenti na miševima su otkrili da je ženski hormon estrogen značajno povezan sa nagomilavanjem amiloidnih beta proteinskih nakupina u mozgu, što je ključna karakteristika Alchajmerove bolesti.
Kada se ženkama miševa uzgajanih da razviju bolest nalik Alchajmerovoj, mikroflora creva poremećena antibioticima, nivoi estrogena u krvi su porasli.
Štaviše, kada je proizvodnja estrogena sprečena kod miševa, uočeno je manje naslaga amiloida u njihovim moždanim tkivima. Promene u sastavu crevnih bakterija takođe su primećene kada su ovi miševi bez jajnika dobili dodatak estrogena za obnavljanje nivoa hormona.
Uzimajući u obzir prethodni rad tima koji je pokazao da antibiotici imaju efekat samo na smanjenje amiloidnih beta depozita kod mužjaka miševa, čini se da estrogen igra značajnu ulogu u mehanizmima koji stoje iza patologije. Najverovatnije, u kombinaciji sa mikrobiomom creva, mešavinom mikroorganizama u želucu i povezanim cevima.
„Izgleda da je estrogen pokretač promena koje vidimo u Alchajmerovoj patologiji, ali takođe znamo da se mikrobiom menja“, kaže neurobiolog sa Univerziteta u Čikagu Sangram Sisodija. „Dakle, postoji preslušavanje između njih dvoje.“
U drugoj studiji koju je sprovelo nekoliko istih istraživača, na miševima je testiran kandidat za lek za Alchajmerovu bolest nazvan natrijum oligomanat (ili GV-971). Imao je efekat samo na smanjenje depozita beta amiloida i promenu mikrobioma creva muških životinja, što implicira da nešto kod ženki miševa – možda povezano sa mikrobiomom creva i estrogenom – utiče na biološke markere povezane sa Alchajmerovom bolešću.
Alchajmerova bolest je neverovatno složena bolest, što je čini veoma teškim za proučavanje: nismo sigurni, na primer, da li su amiloidne beta nakupine uzrok ili posledica Alchajmerove bolesti. Ovakva istraživanja mogu pomoći u otkrivanju nekih finijih detalja.
„U trenutnoj studiji vidimo da nivoi estrogena uvek utiču na taloženje amiloida“, kaže Sisodia. „Ako miševima oduzmete izvor estrogena u vrlo ranoj fazi, taloženje amiloida nestaje. To je prilično neverovatno.“
Uz više istraživanja, nalazi ovakvih studija bi nam mogli pomoći da efikasnije lečimo Alchajmerovu bolest ili da preispitamo postojeće prakse – vredi napomenuti da se terapija zamene hormona često koristi za održavanje nivoa estrogena kod žena u postmenopauzi.
Naravno, ni zaustavljanje proizvodnje estrogena nije zdrava opcija, zbog čega istraživači žele detaljnije da pogledaju hemijske reakcije koje bi se mogle dogoditi, potencijalno otkrivajući više o tome kako su Alchajmerova bolest i creva nekako povezani.
„Kako ti putevi međusobno deluju? I kako to dovodi do promena u funkciji mozga?“ kaže Sisodija „To je sve tek da se utvrdi.“
