Alchajmerova bolest je jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu. Ipak, uprkos činjenici da se milionima ljudi širom sveta dijagnostikuje bolest svake godine, ona ostaje izazov za lečenje. To je uglavnom zato što osnovni uzroci još uvek nisu u potpunosti shvaćeni.
Međutim, nova studija na miševima dovodi nas korak bliže razumevanju onoga što izaziva bolest. Istraživači su otkrili specifičan enzim koji može biti iza jedne od ključnih karakteristika Alchajmerove bolesti.
Jedna od ključnih karakteristika Alchajmerove bolesti je nakupljanje štetnog proteina zvanog tau. U zdravom mozgu, tau prvenstveno pomaže u podršci i stabilizaciji moždanih ćelija (neurona). Ovo održava strukturu ovih ćelija i pomaže u transportu ključnih supstanci kroz neuron kako bi mogao da funkcioniše optimalno.
Ali kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću, čini se da se tau ponaša nenormalno u mozgu. Umesto da obavlja svoju normalnu funkciju, tau se nakuplja unutar neurona i formira uvrnute nakupine, koje se nazivaju neurofibrilarni splet.
Ovi zapleti mogu poremetiti komunikaciju između neurona. Komunikacija između neurona je fundamentalna za naše pamćenje, razmišljanje i ponašanje, tako da svaki poremećaj može dovesti do oštećenja u tim oblastima mozga.
Dok naučnici već decenijama znaju da je tau uključen u bolest, oni još uvek pokušavaju da shvate zašto se zdrav tau pogrešno savija da bi formirao ove toksične, lepljive klupe. Ova najnovija studija, objavljena u Nature Neuroscience, nudi obećavajuće nove uvide u to kako tau postaje toksičan kod miševa.
Da bi oponašao Alchajmerovu bolest, tim naučnika sa sedištem u SAD koristio je miševe koji su genetski izmenjeni da bi imali nakupljanje tau u mozgu. Otkrili su da određeni enzim može biti odgovoran za pretvaranje zdravog taua u toksični tau koji se akumulira u mozgu.
Enzim je protein koji obično igra korisnu ulogu u telu – čineći da se reakcije dešavaju brže i efikasnije. Ali ova studija je otkrila da enzim tirozin kinaza 2 (TIK2), koji igra centralnu ulogu u imunološkom sistemu, dodaje posebnu oznaku tau. Čini se da ova oznaka onda otežava mozgu da pravilno ukloni neželjeni tau. I u modelima miša iu kulturama ljudskih ćelija, enzim je prouzrokovao nakupljanje tau i postao toksičan.
Koristeći genetske alate, naučnici su zatim blokirali TIK2 kod miševa sa Alchajmerovom bolešću. Ovo je rezultiralo smanjenjem ukupne količine taua u mozgu — uključujući količinu štetnog taua koji izaziva bolest sa dodatom oznakom.
Neuroni su takođe pokazali znake oporavka. Ovo sugeriše da bi blokiranje TIK2 moglo biti način da se smanji nakupljanje toksičnog taua i šteta koju ona izaziva kod bolesti poput Alchajmerove bolesti. Ovo bi takođe moglo otvoriti nove puteve za razvoj lekova koji bi se mogli uhvatiti u koštac sa toksičnim tau na načine koji još nisu istraženi.
Otkriće da bi snižavanje ili blokiranje TIK2 moglo da leči Alchajmerovu bolest je ohrabrujuće, pošto su lekovi inhibitori TIK2 već testirani na ljudima za niz različitih stanja — kao što su autoimune bolesti psorijatični artritis i inflamatorna bolest creva.
Međutim, potrebne su studije da bi se proverilo da li inhibitori TIK2 mogu da prođu krvno-moždanu barijeru. Pošto je tau unutar moždanih ćelija, teško ga je ukloniti. Ako ovi lekovi ne mogu da stignu do mozga, neće moći da smanje nivoe tau kod ljudi i da naprave razliku u Alchajmerovoj bolesti.
Postoji očajnička potreba za novim opcijama lečenja Alchajmerove bolesti. Dok su dve terapije, donanemab i lekanemab, nedavno odobrene u Velikoj Britaniji, one su preskupe za široku upotrebu u NHS-u i dolaze sa ozbiljnim nuspojavama. Mnogi tvrde da njihovi nedostaci nadmašuju njihove prednosti.
Ovi tretmani se fokusiraju na uklanjanje amiloidnih plakova, još jednog proteina koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću. Ali ciljanje na tau, protein u srcu ovog novog istraživanja, moglo bi da promeni igru u potrazi za efikasnijim tretmanom.
Treba, međutim, napomenuti da je ovo istraživanje u ranoj fazi i da je još uvek veoma pretkliničko. Uprkos tome što su modeli miševa izuzetno dragoceni za razumevanje mehanizama bolesti, njihovi rezultati se ne prenose uvek direktno na ljude. Potrebno je više istraživanja da bi se videlo da li ova tehnika ima isti efekat na nivoe tau u ljudskom mozgu, da li postoje štetni neželjeni efekti – i da li blokiranje TIK2 za uklanjanje toksičnog taua zapravo poboljšava simptome Alchajmerove bolesti, kao što je gubitak pamćenja.
Ciljanje TIK2 da smanji toksični tau u mozgu obećava kao potencijalni novi pristup lečenju Alchajmerove bolesti. Sledeći koraci će biti istraživanje da li je isto tako i kod ljudi.
