Evropa je jedan od najvećih od više od 90 meseci u orbiti oko planete Jupiter. To je takođe jedno od najboljih mesta za traženje vanzemaljskog života.
Naučnici često nazivaju „okeanskim svetom“, a dosadašnja zapažanja snažno ukazuju na to da bi ispod ledene kore Evrope mogao da postoji tečni okean slane vode koji sadrži duplo više vode od Zemljinih okeana. Sada, Nasin Europa Clipper — najveća svemirska letelica koju je američka svemirska agencija ikada razvila za planetarnu misiju — možda ima alate da ga otkrije.
Dok letelica Clipper prolazi završno testiranje i pripreme pre lansiranja u oktobru 2024. godine, naučnici koji koriste jedan od devet instrumenata na brodu došli su do uzbudljivog otkrića. Pored utvrđivanja da li Evropa može da podrži život, predmetni instrument bi, u stvari, trebalo da bude sposoban da direktno detektuje sam vanzemaljski život – ako on tamo postoji.
Tri ključna sastojka za život su energija, tečna voda i prave hemikalije. Svemirska letelica će pružiti više detalja o ovim sastojcima u Evropi, a samim tim i o svom potencijalu za život.
Evropa dobija energiju od ekstremnih plimnih sila izazvanih Jupiterovom gravitacijom, koja gura i vuče materijal Meseca, stvarajući toplotu unutar njega. Upravo ovaj proces podržava teoriju o tečnom vodenom okeanu ispod površine.
Evropski vanzemaljski okean možda sadrži hemijske blokove za izgradnju života. To uključuje hemijske elemente kao što su ugljenik, kiseonik, fosfor i sumpor. Ali tim misije će takođe biti u potrazi za organskim jedinjenjima, koja sadrže ugljenik i sadrže mnoge složenije hemikalije vitalne u biologiji.
Otkrivanje potpisa ovih hemikalija je ključni cilj misije Evropa Kliper. Ako se takvi dokazi mogu pronaći, to bi ukazivalo na to da bi Evropa mogla biti još jedno mesto u Sunčevom sistemu koje može da podrži život.
Instrument Suda (analizator mase površinske prašine), koji vodi Univerzitet Kolorado Boulder, jedan je od devet instrumenata na Europa Clipper-u. Sakupiće sićušna zrna leda i prašinu iz regiona iznad površine dok letelica leti pored Meseca. Primarni cilj je da se utvrdi sastav ovog materijala i da se analizom putanje otkrije odakle je na površini Evrope nastao.
Naučnici veruju da neki ledeni materijal može doći iz erupcija ili perja na površini Evrope. Ove perjanice bi mogle da nose vodu iz okeana ispod u svemir, tako da će analiza od čega se ovaj materijal sastoji dati dobar pokazatelj nastanjivosti okeana. Instrument Suda će takođe moći da utvrdi da li materijal potiče iz same Evrope ili je došao iz nekog drugog obližnjeg objekta Sunčevog sistema — kao što je drugi Jupiterov mesec.
Govoreći pre najnovijih otkrića, Murthi Gudipati, planetarni naučnik u Nasinoj Laboratoriji za mlazni pogon, rekao je: „Mi nismo misija za pronalaženje života. Cilj Evropa Klipera je da razume evropski okean i nastanjivost Meseca.“
Ali nedavno istraživanje objavljeno u Science Advances pokazalo je da bi Kliper ipak mogao biti misija pronalaska života. Grupa naučnika (sa Univerziteta u Vašingtonu, Slobodnog univerziteta u Berlinu i Otvorenog univerziteta UK) testirala je udarni jonizujući maseni spektrometar, isti tip instrumenta kao Suda, u laboratoriji pod simuliranim uslovima sličnim onima koji se očekuju tokom Evrope. misija.
U sićušne kristale leda ispaljene prema opremi, naučnici su uključili i neki materijal bakterijskih ćelija. Otkrili su da čak i kada je samo 1% kompletnog materijala ćelije uključeno u zrno leda, i dalje mogu da otkriju prisustvo bakterijskog materijala. Takođe su mogli da utvrde da su različiti načini rada instrumenta bolji za otkrivanje različitih organskih jedinjenja, kao što su masne kiseline i aminokiseline.
Fabijan Klener, jedan od istraživača, rekao je za Nev Scientist: „Ako oblici života na Evropi slede isti princip da imaju membranu i DNK napravljene od aminokiselina… onda bi otkrivanje tih hemikalija bilo pušenje za život tamo“.
Naučni tim Suda će koristiti ove nalaze da analizira podatke iz Evrope kada stignu. Imaju malo vremena da pripreme stvari: letelica će stići u Evropu najmanje do 2030. godine.
Bio bi dovoljno fantastičan rezultat ako bi Kliper mogao da pokaže da Evropa ima neophodne sastojke za život, i to bi nesumnjivo dovelo do mnogo istraživanja i spekulacija, kao i mogućih priprema za misiju praćenja otkrivanja potencijalnog života. Ako Kliper može da uradi sve to, plus istovremeno prikupi direktan materijal iz vanzemaljskog života, to bi bilo značajno naučno otkriće.
Do danas nisu pronađeni nikakvi konkretni dokazi o životu izvan Zemlje, iako postoje naznake pogodnih uslova na nekim drugim telima Sunčevog sistema. Život na Evropi bi bio prva vanzemaljska biologija ikada konačno otkrivena. Iako je verovatno da će ovaj život uskoro komunicirati sa nama, on bi odgovorio na goruće pitanje da li biologija može postojati bilo gde osim na Zemlji.
Dokazivanje da Evropa podržava ili podržava život omogućiće istraživačima da razviju i testiraju teorije o tome kako je ta biologija nastala. Ovo bi, zauzvrat, takođe moglo da pruži uvid u poreklo života na našoj planeti.
