Sive grebenske ajkule moraju da napuste koralne grebene koje nazivaju domom zbog zagrevanja okeana, otkriva nova istraživanja.
Naučnici su, koristeći kombinaciju satelitskog daljinskog otkrivanja i mreže akustičnih prijemnika na morskom dnu, otkrili da ajkule napuštaju koralne grebene u vreme stresa okoline, kao što su visoke temperature koje mogu dovesti do izbeljivanja korala.
Efekti na ove ajkule, obično snažno vezane za određena područja staništa plitkih grebena, uključuju niže prebivalište, rasprostranjenija i češća kretanja u različita područja i potpuno duže periode odsustva. Zabrinjavajuće je da su ovi efekti potrajali tokom dužeg perioda do 16 meseci nakon perioda ekstremnog stresa, kao što je događaj El Nino 2015-2016, koji je izazvao značajno izbeljivanje u regionu istraživanja.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Biology.
Kako se predviđa da će klimatske promene izazvati događaje izbeljivanja svake godine do 2043. godine, ova promena ponašanja je „zabrinjavajuća“, kažu naučnici.
Međunarodni istraživački tim, predvođen morskim naučnicima sa Univerziteta Lankaster i ZSL, priključio je akustične uređaje za praćenje na više od 120 ajkula i instalirao prijemnike oko koralnih atola kako bi pratio kretanje ajkula na grebenima u Indijskom okeanu između 2013. i 2020. godine.
Snimili su više od 714.000 akustičnih detekcija i, u saradnji sa naučnicima iz oblasti posmatranja Zemlje na King’s College London, kombinovali su ih sa satelitskim podacima koji beleže različite metrike ekološkog stresa grebena.
Naučnici koji stoje iza studije kažu da ovo ima važne posledice i za ajkule i za grebene.
„Ovi rezultati pružaju neke od prvih dokaza o tome kako promena grebena kao odgovor na ekološki stres, nešto što postaje i ekstremnije i sve češće, utiče na kretanje ajkula“, rekao je dr Dejvid Džejkobi sa Univerziteta Lankaster i glavni istraživač na istraživački projekat. „Sive ajkule grebena su uobičajeni, stalni grabežljivci na grebenima Indo-Pacifika, koji se udaljavaju od grebena da bi se hranili, ali mnoge moraju da odluče da li da pobegnu od grebena pod stresom.
„Suočene sa kompromisom, ajkule moraju da odluče da li da napuste relativnu bezbednost grebena i potroše više energije da bi ostale hladne ili da ostanu na grebenu u neoptimalnim uslovima, ali da štede energiju. Mislimo da mnogi odlučuju da se presele u pučinu, dublje i hladnije vodama, što je zabrinjavajuće na mnogim grebenima širom sveta već je došlo do značajnog smanjenja broja ajkula zbog eksploatacije i ovaj nalaz ima potencijal da pogorša ove trendove.
Iako studija nije ispitala precizne mehanizme koji povezuju stres na grebenu sa kretanjem i boravkom ajkula, stres na koralnim grebenima je često usko povezan sa temperaturama površine mora.
„Ajkule su ektoterme — hladnokrvne životinje čija je telesna temperatura regulisana spoljašnjim okruženjem“, rekao je dr Majkl Vilijamson sa Instituta za zoologiju ZSL i glavni autor rada. „Grebenske ajkule u drugim regionima pokazuju termoregulaciju ponašanja kako bi izbegle fiziološka oštećenja usled nepovoljnih temperatura vode, a ovo je jedan od potencijalnih pokretača nalaza u ovoj studiji.
Važno je da ajkule koje se udalje mogu uticati na krhku ravnotežu u ekosistemima grebena.
„Kao veliki predatori, sive grebenske ajkule igraju veoma važnu ulogu u ekosistemima koralnih grebena“, rekao je dr Vilijamson. „Oni održavaju delikatno izbalansiranu mrežu ishrane na grebenu i takođe kruže hranljive materije u koralne grebene iz dubljih voda gde se često hrane. Gubitak ajkula i hranljivih materija koje oni donose mogu uticati na otpornost grebena tokom perioda visokog ekološkog stresa .“
Dr Džejkobi je rekao: „Kako klimatske promene donose sve veću neizvesnost i sve češće ekstremne stresne događaje, važna ekološka uloga ovih grabežljivaca na koralnim grebenima će se verovatno promeniti, jer provode više vremena daleko od grebena za koje su vezani. Implikacije ovoga još nisu u potpunosti shvaćene, ali s obzirom na složenu ravnotežu vrsta i trofičkih interakcija koje se javljaju na koralnim grebenima, sigurno će doći do značajnih promena.“
Međutim, postoji i određeni prostor za optimizam u nalazima studije.
Nisu sve posmatrane lokacije zabeležile pad korišćenja staništa. U stvari, neki akustični prijemnici na određenim lokacijama su primetili povećanje broja ajkula. Ovi nalazi ukazuju na to da bi mogli postojati lokalizovani faktori koji utiču na odluke ajkula i da su neki grebeni otporniji na stres.
„Sada moramo da saznamo šta tačno pokreće donošenje odluka kod ovih životinja tokom perioda stresnih uslova“, kaže dr Džejkobi.
Iako ovi faktori nisu uključeni u studiju, naučnici sugerišu da različiti grebeni mogu različito reagovati kada su izloženi stresu.
„Nedavna istraživanja u arhipelagu Čagos, gde smo sproveli našu studiju, pokazala su da oni grebeni koji imaju veće protoke hranljivih materija iz morskih ptica značajno povećavaju riblju biomasu i stoga imaju veću verovatnoću da budu otporni na višestruke stresore“, rekao je dr Vilijamson. „Neki od naših prijemnika koji su videli veći broj ajkula su takođe bili u blizini ostrva sa populacijom morskih ptica.“
