Poznato je da mnoge ajkule i raže probijaju, iskačući u potpunosti ili delimično iz vode. U nedavnoj studiji, kolege i ja smo pregledali istraživanje o kršenju i rangirali najčešće hipotetske funkcije za to.
Otkrili smo da je uklanjanje spoljašnjih parazita najčešće predloženo objašnjenje, praćeno grabežljivcima koji jure svoj plen; predatori koji koncentrišu ili omamljuju svoj plen; mužjaci jure ženke tokom udvaranja; i životinje koje beže od grabežljivaca, kao što je raža koja beži od ajkule čekićara u plitkoj vodi.
Otkrili smo da se najveći procenat kršenja, meren brojem studija koje su to opisivale, dogodio kod raža manta i đavoljeg raža, zatim kod ajkula kupača, a zatim kod orlova raža i raža. Međutim, mnoge druge vrste ajkula, kao i riba testera i raža, takođe vrše ovo ponašanje.
Potrebno je mnogo energije da bi ajkula ili raža iskočila iz vode — posebno masivno stvorenje poput ajkule koja se kupa, koja može da naraste do 40 stopa (12 metara) i da teži do 5 tona (4,5 tona). Pošto bi životinja mogla da koristi tu energiju za hranjenje ili parenje, kršenje mora služiti nekoj korisnoj svrsi.
Ajkule kod kojih je primećeno da propadaju uključuju grabežljive vrste koje brzo plivaju kao što su crne ajkule i plave ajkule. Bele ajkule su viđene kako probijaju dok hvataju foke u vodama kod Južne Afrike i oko Faralonskih ostrva kod centralne Kalifornije.
Međutim, ajkule kupače — ogromne, sporo plivajuće ajkule koje se hrane filtriranjem sitnog planktona iz morske vode — takođe propadaju. Isto tako čine i mnoge vrste zraka, kao što su mante, koje su takođe prvenstveno hranilice za filtere. Ovo sugeriše da probijanje verovatno ima različite funkcije među različitim vrstama ajkula i raža.
Najčešće predloženo objašnjenje za probijanje u planktivojedima, kao što su ajkule i većina raža, jeste da pomaže u uklanjanju parazita vezanih za njihova tela. Poznato je da ajkule pehari ugošćuju parazite, uključujući obične remore i morske lampuge. Prisustvo svežih rana na morskim psima koje se poklapaju sa oblikom i veličinom usta lampuge sugeriše da je probijanje otkinulo lampure sa tela ajkula.
Druge vrste mogu narušiti komunikaciju. Na primer, bele ajkule koje se izbacuju iz vode u blizini Faralonskih ostrva mogu to da urade da odvrate druge ajkule da se hrane trupom foke.
Istraživači su videli velike grupe manta i đavolskih zraka kako skaču zajedno među gustim jatama planktona – verovatno da bi koncentrisali ili omamili plankton kako bi zraci lakše mogli da ih pokupe. Naučnici su takođe sugerisali da planktivorne ajkule i raže mogu da probiju da bi očistile strukture koje filtriraju plen u njihovim škrgama.
Jasnije razumevanje kada i kako različite vrste ajkula i raže propadaju može da pruži uvid u životne navike ovih životinja i njihove interakcije sa sopstvenom vrstom i konkurentima.
Radio sam sa pomorskim naučnicima Tobijem Kertisom, Emetom Džonstonom, Alison Kok i Gajem Stivensom. U našim različitim projektima, videli smo proboj ajkula bikova na Floridi, ajkule u Irskoj, bele ajkule u Južnoj Africi i centralnoj Kaliforniji i mante na Maldivima. Svako od nas je predložio različita objašnjenja zašto su životinje to uradile.
Pregledali smo naučne studije i video snimke da bismo videli koje vrste su primećene da su prekršile, pod kojim uslovima i funkcije koje su drugi istraživači predložili da to urade. Ovo je uključivalo informacije prikupljene od oznaka za evidenciju podataka pričvršćenih za ajkule i raže, digitalne fotografije i slike sa podvodnih i vazdušnih dronova.
Naš pregled predlaže dalje studije koje bi mogle pružiti više informacija o kršenju različitih vrsta. Na primer, priključivanje registratora podataka na pojedinačne životinje pomoglo bi naučnicima da izmere koliko brzo ajkula ili raža ubrzavaju dok se izbacuju iz vode.
Eksperimenti u akvarijumskim rezervoarima mogli bi pružiti bolji uvid u to zašto životinje propadaju. Na primer, naučnici bi mogli da dodaju remoras u rezervoar u kome se nalaze ajkule bikove, koje mogu da žive u okruženju akvarijuma, i posmatraju kako ajkule reaguju kada se remore zakače za tela ajkula.
Na terenu, istraživači bi mogli da puštaju audio snimke prskanja iz proboja kako bi izazvali povlačenje ili privlačenje odgovora od ajkula označenih ultrazvučnim predajnicima. Ostaje još mnogo toga da se nauči o tome zašto ove životinje troše dragocenu energiju skačući iz vode.
