Veštačka inteligencija emocija sve više koristi biološke signale kao što su ton glasa, izrazi lica i podaci sa nosivih uređaja, kako bi predvidela i razumela ljudske emocije. Ova tehnologija nalazi primenu u različitim oblastima, od zabave do poslovnih okruženja, obećavajući da će unaprediti naše razumevanje i upravljanje emocijama. Međutim, postoji zabrinutost među naučnicima i radnicima zbog potencijalnih štetnih implikacija po privatnost, pristrasnosti i stigme.
Brojne industrije već koriste veštačku inteligenciju emocija, uključujući pozivne centre, finansije i zdravstvenu zaštitu. Međutim, postavlja se pitanje naučne valjanosti ove tehnologije, kao i njenog uticaja na privatnost i pristrasnost. Dok neki zagovornici ističu koristi kao što su podrška za dobrobit zaposlenih i povećanje produktivnosti, drugi se plaše negativnih posledica, poput gubitka privatnosti i pojačavanja postojećih nejednakosti na radnom mestu.
Studije pokazuju da većina radnika izražava zabrinutost zbog upotrebe veštačke inteligencije emocija na radnom mestu. Iako se neki slažu sa potencijalnim koristima, poput povećane podrške za dobrobit, većina se boji negativnih posledica po privatnost i pristrasnosti. Strah od gubitka posla i pojačane neravnoteže moći između poslodavaca i zaposlenih takođe su prisutni.
Ovi nalazi ukazuju na potrebu za daljim istraživanjem i regulacijom upotrebe veštačke inteligencije emocija na radnom mestu. Važno je uzeti u obzir stavove i zabrinutosti radnika kako bi se osiguralo da tehnologija služi njihovim interesima i dobrobiti, umesto da potencijalno ugrozi njihova prava i privatnost.
