Ako vam je stalo do životne sredine, razmislite dvaput o korišćenju veštačke inteligencije. Generativna veštačka inteligencija koristi 30 puta više energije od tradicionalnog pretraživača, upozorava istraživač Saša Lučoni, na misiji da podigne svest o uticaju vruće nove tehnologije na životnu sredinu.
Američki časopis Tajm 2024. godine priznao kao jedan od 100 najuticajnijih ljudi u svetu veštačke inteligencije, kanadski informatičar ruskog porekla je nekoliko godina pokušavao da kvantifikuje emisije programa kao što su ChatGPT ili Midjourney.
„Naročito mi je razočaravajuće što se generativna veštačka inteligencija koristi za pretraživanje interneta“, žali se istraživač, koji je razgovarao sa AFP-om na marginama konferencije o veštačkoj inteligenciji ALL IN u Montrealu.
Jezički modeli na kojima su zasnovani programi zahtevaju ogromne računarske kapacitete za obuku na milijardama tačaka podataka, što zahteva moćne servere.
Zatim, tu je energija koja se koristi da se odgovori na zahteve svakog pojedinačnog korisnika.
Umesto da jednostavno izvlače informacije, „kao što bi pretraživač uradio da pronađe glavni grad zemlje, na primer“, AI programi „generišu nove informacije“, čineći celu stvar „mnogo energetski intenzivnijom“, objašnjava ona.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, kombinovani sektori veštačke inteligencije i kriptovaluta su 2022. godine potrošili skoro 460 teravat sati električne energije – dva procenta ukupne globalne proizvodnje.
Vodeći istraživač uticaja veštačke inteligencije na klimu, Lučoni je 2020. godine učestvovao u kreiranju alata za programere da kvantifikuju ugljenični otisak pokretanja dela koda. „CodeCarbon“ je od tada preuzet više od milion puta.
Šef klimatske strategije startupa Hugging Face, platforme za deljenje AI modela otvorenog pristupa, sada radi na kreiranju sistema sertifikacije za algoritme.
Slično programu američke Agencije za zaštitu životne sredine koji dodeljuje bodove na osnovu potrošnje energije elektronskih uređaja i uređaja, omogućio bi da se sazna potrošnja energije AI proizvoda kako bi se podstakli korisnici i programeri da „donose bolje odluke“.
„Ne uzimamo u obzir vodu ili retke materijale“, priznaje ona, „ali bar znamo da za određeni zadatak možemo izmeriti energetsku efikasnost i reći da ovaj model ima A+, a taj model D, “ kaže ona.
Da bi razvila svoj alat, Luccioni eksperimentiše sa njim na generativnim AI modelima koji su dostupni svima, ili na otvorenom kodu, ali bi takođe volela da to uradi na komercijalnim modelima od Google-a ili OpenAI kreatora ChatGPT-a, koji nisu bili voljni da slažem se.
Iako su se Majkrosoft i Gugl obavezali da postignu neutralnost ugljenika do kraja decenije, američki tehnološki giganti zabeležili su porast emisija gasova staklene bašte u 2023. zbog veštačke inteligencije: povećanje od 48 procenata za Gugl u poređenju sa 2019. i 29 procenata za Microsoft u poređenju sa 2020.
„Ubrzavamo klimatsku krizu“, kaže Lučoni, pozivajući na veću transparentnost tehnoloških kompanija.
Rešenje bi, kaže ona, moglo doći od vlada koje, za sada, „lete na slepo“, ne znajući šta je „u skupovima podataka ili kako su algoritmi obučeni“.
„Kada budemo imali transparentnost, možemo da počnemo da donosimo zakone.
Takođe je neophodno „objasniti ljudima šta generativna veštačka inteligencija može, a šta ne može, i po koju cenu“, kaže Lučoni.
U svojoj najnovijoj studiji, istraživač je pokazao da stvaranje slike visoke definicije pomoću veštačke inteligencije troši toliko energije koliko i potpuno punjenje baterije vašeg mobilnog telefona.
U vreme kada sve više kompanija želi da integriše tehnologiju dalje u naše živote — sa botovima za razgovor i povezanim uređajima, ili u onlajn pretragama — Luccioni zagovara „energetsku trezvenost“.
Ideja ovde nije da se suprotstavi AI, naglašava ona, već da se izaberu pravi alati – i da se koriste razborito.
