Novo istraživanje koje su predvodili stručnjaci Univerziteta Monaš koristilo je kompjuterske simulacije da otkrije drevnu vezu između pčela i evolucije boja u cveću. Istraživanje, objavljeno u „Zborniku radova Kraljevskog društva B“, simuliralo je pejzaž prvih cvetnih biljaka od pre mnogo desetina miliona godina, kako bi se testirala njihova vidljivost za oprašivače poput pčela i ptica.
Glavni autor i direktor NativeBee+Tech Faciliti vanredni profesor Alan Dorin, sa Fakulteta za informacione tehnologije, rekao je da su insekti poput pčela razvili vizuelnu percepciju mnogo pre nego što su se pojavili prvi cvetovi kako bi mogli da lete i orijentišu se među kamenjem, lišćem, štapovima i korom.
„Naši rezultati su dokazali da su prvi cvetovi razvili blistave boje kako bi se razlikovali od svoje dosadne pozadine kako bi mogli da privuku drevne oprašivače“, rekao je Dorin.
Da bi testirali da li su pčele evoluirale i posmatrale svoje trenutno okruženje na isti način kao što su njihovi preci gledali na njihovo, istraživači su testirali percepciju boja pčela u odnosu na simulirano praistorijsko okruženje.
„S obzirom na to da je Australija geološki drevni kontinent, koristili smo merenja spektra boja iz australijskog grmlja, od Kernsa sve do južnog vrha Viktorije, da bismo simulirali pejzaže iz vremena kada su prvi cvetovi evoluirali tokom mezozojske ere, između 252 miliona i 66. pre milion godina“, objasnio je Dorin.
Naučnik za viziju i koautor istraživanja, vanredni profesor Adrian Dier, sa Odseka za fiziologiju na Monashovom fakultetu za medicinu, sestrinstvo i zdravstvene nauke, rekao je da je ovo prvi put jaka veza koja pokazuje kako vizuelna percepcija drevnih oprašivača i pčela današnjice vodio je evoluciju boje cveća.
„Sada možemo videti da, kao i njihovi preci, pčele imaju ultraljubičaste (UV), plave i zelene fotoreceptore, što objašnjava zašto su neki moderni cvetovi često razvili uobičajene boje poput žute u svojim laticama kao odgovor na ono što pčele mogu lako uočiti. “, rekao je Dajer.
Nalazi ovog istraživanja će pomoći u informisanju o tome kako se biljne vrste oprašuju u savremeno doba, i unaprediti proučavanje pametne poljoprivrede ili otključati potencijal za dalja istraživanja u oblasti efikasnog oprašivanja useva.