Veštačka inteligencija (AI) je revolucionisala naše živote na bezbroj načina, od personalizacije naših fidova na društvenim mrežama do davanja uputstava za vožnju i praćenja našeg zdravlja.
Poslednjih godina porasle su nade da bi veštačka inteligencija takođe mogla pomoći čovečanstvu da se uhvati u koštac sa globalnim ekološkim problemima kao što su klimatske promene.
AI podrazumeva korišćenje računara da bi ih naterali da razmišljaju kao ljudi. Može da reši složene probleme i obradi ogromne količine podataka.
Ali tehnologija sa sobom nosi niz ekoloških troškova. Ovde odmeravamo prednosti i nedostatke.
AI sistemi mogu da kontrolišu i optimizuju korišćenje energije. Na primer, „pametne mreže“ napajane veštačkom inteligencijom nadgledaju i upravljaju proizvodnjom električne energije kako bi se zadovoljile potrebe potrošača, što može smanjiti troškove energije i omogućiti efikasnije korišćenje energije.
AI takođe može pomoći u racionalizaciji energije koju koriste veliki komercijalni i industrijski sistemi. Tehnološki gigant Google, na primer, koristio je veštačku inteligenciju da smanji količinu energije koja je potrebna za hlađenje svojih centara podataka za 40%.
Sistemi upravljanja otpadom vođeni veštačkom inteligencijom mogu pomoći da se povećaju stope recikliranja. U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, kompanija za reciklažu Recicleie koristi veštačku inteligenciju za identifikaciju materijala za sortiranje, snižavanje stope kontaminacije i povećanje obima reciklaže—i tako smanjenje pritiska na deponiju.
A tehnologije „pametnih gradova“ koje pokreće veštačka inteligencija pomažu da sistemi javnog prevoza rade nesmetano, što može da smanji zagušenja i minimizira emisije iz vozila.
Veštačka inteligencija se takođe može primeniti za poboljšanje kvaliteta vazduha u gradovima. IBM, na primer, koristi tehnologiju za analizu podataka o vremenu i zagađenju vazduha sa senzora i satelita. Ovo može pomoći vlastima da odrede izvore zagađenja, da naprave prognoze kvaliteta vazduha i izdaju zdravstvena upozorenja.
Pametne mašine, roboti i senzori sa veštačkom inteligencijom već se koriste u poljoprivredi.
Oni mogu da obezbede praćenje u realnom vremenu vremena, uslova zemljišta i potreba useva, što dovodi do boljeg korišćenja vode i obezbeđivanja da usevi dobijaju samo ono što im je potrebno.
Tehnologija takođe može da identifikuje štetočine, smanjujući potrebu za prskanjem hemijskih pesticida na useve.
Kako se klimatske promene pogoršavaju, postoje nade da će veštačka inteligencija pomoći poljoprivrednicima da izbegnu smanjene prinose useva i postanu otporniji.
Sistemi veštačke inteligencije mogu brzo i tačno da predvide poplave, požare i druge prirodne opasnosti. Ovo može da minimizira efekte prirodnih opasnosti i na životnu sredinu i na zajednice.
AI se može koristiti za praćenje promena životne sredine. Na primer, navodno može da meri promene u santi leda 10.000 puta brže nego što to može čovek.
U međuvremenu, ekološka grupa The Nature Conservanci koristi veštačku inteligenciju da smanji uticaj hidroenergije na životnu sredinu širom Amazona.
Put ka ostvarenju potencijala veštačke inteligencije je pun – a tehnologija dolazi sa nekoliko velikih nedostataka, kao što je navedeno u nastavku.
Veštačka inteligencija guta ogromnu količinu energije. Prvo, kompjuterski modeli moraju biti „obučeni“ ili napajani velikim skupom podataka. Ovo hranjenje može biti relativno brzo ili potrajati i do nekoliko meseci — za to vreme procesori velikih podataka rade 24/7.
A kada tražimo od AI da reši problem, to takođe zahteva procesorsku snagu koja troši energiju. Prema jednoj proceni, napredni AI modeli kao što je ChatGPT navodno koriste deset puta više energije po pretrazi od konvencionalne Google pretrage. Samo mali deo ove potražnje zadovoljavaju obnovljivi izvori energije.
Međunarodna agencija za energetiku predviđa da bi potrošnja električne energije iz centara podataka, veštačke inteligencije i sektora kriptovaluta mogla da se udvostruči u četiri godine do 2026. godine, sa 460 teravat-sati u 2022. na više od 1.000 teravat-sati u 2026.
Poređenja radi, ukupna proizvodnja električne energije u Australiji 2022. godine iznosila je oko 273 teravat-sata.
Hitno su potrebni ekološki sistemi veštačke inteligencije — a to se čini sve mogućim. Studije su pokazale da se upotreba energije računarskih modela zasnovanih na veštačkoj inteligenciji može smanjiti na različite načine, kao što je smanjenje složenosti modela bez uticaja na njegove performanse.
Potrebe za vodom AI su značajne. Centri podataka u kojima se nalaze moćni AI serveri generišu mnogo toplote. Voda se koristi za hlađenje kako bi se serveri održavali na radnoj temperaturi.
AI takođe troši vodu indirektno kroz svoju potrošnju energije. Termoelektrane na ugalj koriste vodu za hlađenje, a voda se takođe gubi isparavanjem iz hidroelektričnih šema.
I kao što su drugi primetili, rudarstvo i proizvodnja potrebni za proizvodnju AI hardvera koriste i zagađuju vodu.
Uticaj veštačke inteligencije na životnu sredinu prevazilazi njeno korišćenje energije. Na primer, kako je izvestio Scientific American, EkkonMobil se 2019. godine udružio sa Microsoftom da bi primenio AI u vađenju nafte, značajno povećavši proizvodnju.
Kao što je u članku takođe navedeno, upotreba veštačke inteligencije u ciljanom onlajn oglašavanju — na platformama kao što su Instagram i Facebook — stvara potražnju za materijalnim dobrima. Ovo dovodi do veće potrošnje masovno proizvedenih artikala koji stvaraju emisije ugljenika i koriste prirodne resurse Zemlje.
Kako se veštačka inteligencija više integriše u savremeni život, njen ekološki otisak će rasti. Čovečanstvo mora pronaći pravu ravnotežu kako bi osiguralo da AI pomaže Zemlji, a ne da joj šteti.
Da bi se ovo bolje postiglo, moraju se razviti standardni kriterijumi za precizno merenje efekata veštačke inteligencije na životnu sredinu.
Takođe postoji pritisak sa nekih strana za više ekološke regulative AI i veću transparentnost od strane kompanija o njihovim emisijama vezanim za AI.
Ali napori da se AI učini ekološki prihvatljivijim će se boriti za prihvatanje javnosti i industrije ako se žrtvuje efikasnost AI sistema. Da bi se ovo izbeglo, potrebna je jača saradnja između istraživača i industrije veštačke inteligencije.
