Generativna veštačka inteligencija i društveni mediji mogu potkopati napore za rešavanje klimatskih promena, tvrde istraživači u novom članku na forumu objavljenom u časopisu Globalna politika životne sredine.
Profesor UBC-a dr Hamish van der Ven i njegove kolege tvrde da generativna AI—uključujući velike jezičke modele kao što je chatGPT—i društveni mediji mogu odvratiti pažnju od hitnih globalnih problema, podstaći osećaj beznađa i smanjiti kapacitete za kreativno razmišljanje i rešavanje problema.
Uobičajena koncepcija je da su veštačka inteligencija, društveni mediji i drugi tehnološki proizvodi i platforme ili neutralni ili potencijalno pozitivni u svom uticaju na delovanje klimatskih promena.
„Većina analiza koje smo do sada videli fokusira se na brojanje direktnih emisija povezanih sa životnim ciklusom tehnoloških proizvoda“, rekao je dr van der Ven, docent za održivo poslovno upravljanje prirodnim resursima.
„Znamo, na primer, za direktan uticaj internet infrastrukture kao što su farme servera, rudarenje bitkoina i slične strukture. Ali postoji vrlo malo ispitivanja štetnih i indirektnih uticaja generativne veštačke inteligencije i društvenih medija na klimu. Ove tehnologije utiču ljudsko ponašanje i društvenu dinamiku, oblikovanje stavova i odgovora na klimatske promene“.
Napomenuo je da veštačka inteligencija i društvene tehnologije mogu umanjiti naš fokus na klimatsku krizu.
„U ponudi uvek novog sadržaja koji se stalno menja, platforme društvenih medija mogu da odvrate pažnju od sporijih problema. Druga strana toga je stalna izloženost negativnim vestima na društvenim mrežama takođe može da naruši optimizam i poveća osećaj beznađa. Sve ovo moglo bi nas sprečiti da organizujemo ili preduzmemo kolektivne akcije u vezi sa klimatskim promenama.“
Istraživači pozivaju na oprezan pregled generativne AI. Kako ljudi postaju sve zavisniji od toga, mogli bismo primetiti da se naš kapacitet za kreativnost i napredna rešenja smanjuje, primetio je dr van der Ven. Poznato je da i društveni mediji i veštačka inteligencija doprinose širenju lažnih ili pristrasnih informacija — što može da ometa akcije koje treba da preduzmemo u vezi sa klimatskim promenama.
„Pozivamo na više skepticizma prema pojedincima i preduzećima koji postavljaju digitalizaciju kao rešenje za klimatsku krizu. Pozivamo istraživače da prebace deo svog fokusa sa direktnih uticaja na indirektne uticaje tehnologija koje omogućavaju internet. Samo kroz činjenice zasnovane analizom možemo postići holističkije razumevanje pravog uticaja interneta na klimu“, dodao je on.
