Hitno moramo da se odmaknemo od fosilnih goriva, ali električna vozila i druga zelena tehnologija mogu da vrše sopstveni pritisak na životnu sredinu. Taj pritisak bi se mogao ublažiti novim dizajnom magneta, bez metala retkih zemalja, koji je napravljen pomoću veštačke inteligencije za samo tri meseca.
Retki metali su esencijalne komponente savremenih uređaja i električne tehnologije – uključujući automobile, vetroturbine i solarne panele – ali njihovo izvlačenje iz zemlje košta mnogo u smislu novca, energije i uticaja na životnu sredinu.
Kao rezultat toga, tehnologija koja ne koristi ove metale može nam pomoći da brže pređemo ka zelenijoj budućnosti. Uđite u britansku kompaniju Materials Nekus, koja je koristila svoju platformu veštačke inteligencije po meri da napravi MagNek, trajni magnet koji ne zahteva retke zemne metale.
Ovo nije prvi takav magnet koji je razvijen, ali otkrivanje ovih materijala obično zahteva mnogo pokušaja i grešaka i može potrajati decenijama. Upotreba veštačke inteligencije ubrzala je sve za otprilike 200 puta – za samo tri meseca dizajnirao je, sintetizovao i testirao novi magnet.
AI radi tako što analizira preko 100 miliona kompozicija mogućih magneta bez retke zemlje, vagajući ne samo potencijalne performanse već i sigurnost lanca snabdevanja, troškove proizvodnje i ekološka pitanja.
„Dizajn materijala zasnovan na veštačkoj inteligenciji će uticati ne samo na magnetizam, već i na čitavo polje nauke o materijalima“, kaže fizičar Džonatan Bin, izvršni direktor kompanije Materials Nekus.
„Sada smo identifikovali skalabilnu metodu za dizajniranje novih materijala za sve vrste industrijskih potreba.
Materials Nekus se udružio sa timom sa Instituta Henri Rojs na Univerzitetu u Šefildu u Velikoj Britaniji kako bi proizveo magnet, i smatra se da bi se slične tehnike mogle koristiti za razvoj drugih uređaja i komponenti bez magneta retkih zemalja.
Prema proizvođačima MagNeka, u poređenju sa konvencionalnim magnetima, materijalni troškovi su 20 procenata nego što bi inače bili, a postoji i smanjenje emisije ugljenika od materijala za 70 procenata.
Samo u industriji električnih vozila, očekuje se da će potražnja za magnetima od retke zemlje do 2030. godine biti deset puta veća od sadašnjeg nivoa, prema Materials Nekus-u – što ukazuje na to koliko važni ovi alternativni materijali imaju potencijal da budu.
Osim što koriste veštačku inteligenciju da bi proizvodni procesi bili efikasniji, istraživači su zauzeti pokušavajući da pronađu načine za prikupljanje materijala retkih zemalja na održivije načine. Ovakvi proboji bi trebalo da ubrzaju udaljavanje od fosilnih goriva i emisija CO 2 .
Industrija veštačke inteligencije, naravno, ima svoje izazove kada su u pitanju emisije CO2. Na svojoj trenutnoj putanji, predviđa se da će potrošiti 3,5 odsto globalne električne energije do 2030. Ako se ugljeničnim otiskom veštačke inteligencije može upravljati, to bi se moglo pokazati kao moćno sredstvo u tranziciji zelene tehnologije.
„Ovo dostignuće pokazuje svetlu budućnost materijala i proizvodnje“, kaže naučnik o materijalima Iain Todd sa Univerziteta u Šefildu.
„Sledeća generacija materijala, otključana snagom veštačke inteligencije, veoma je obećavajuća za istraživanje, industriju i našu planetu.
