Uragan Idalija i oluja na Havajima bili su najistaknutije vremenske katastrofe u SAD 2023. godine, ali daleko od jedine.
U 2023. godini, 25 vremenskih ili klimatskih katastrofa izazvalo je gubitak od najmanje milijardu dolara i smrt 482 osobe, prema Nacionalnim centrima za informacije o životnoj sredini.
U 2024. godini veštačka inteligencija bi trebalo da igra veću ulogu u predviđanju tih događaja i spasavanju života, predviđaju stručnjaci sa fakulteta Severoistočnog univerziteta.
„U narednih 12 meseci videćemo sve više napora gde se sistemi vođeni podacima i veštačka inteligencija spajaju“, kaže Auroop R. Ganguli, profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva i direktor AI4CaS (AI za klimu i održivost). ) fokusna oblast u okviru Northeastern instituta za iskustvenu veštačku inteligenciju
Godinama naučnici koriste modele za predviđanje klime zasnovane uglavnom na pravilima fizike i hemije za predviđanje vremenskih obrazaca, kaže Ganguli.
Nedavno su razvijeni novi modeli zasnovani na hibridu koji takođe uzimaju u obzir mašinsko učenje i druge generativne AI alate. Ovi modeli su, zauzvrat, pomogli klimatskim naučnicima da stvore još tačnije i preciznije sisteme.
Taj trend će se nastaviti 2024. godine, kaže Ganguli, kako se modeli predviđanja nastavljaju poboljšavati i kako potreba za tačnim klimatskim podacima postaje sve strašnija.
„AI će se koristiti sa našim postojećim znanjem o fizici i procesima kako bi nam pomogli da budemo bolji u predviđanju i pripremi za katastrofe budućnosti“, kaže on.
Ne morate daleko tražiti primer uticaja ovih novih hibridnih sistema. Studenti doktorskih studija na Northeastern-u rade sa zvaničnicima iz Uprave doline Tenesi na obezbeđivanju preciznijeg hibridnog sistema za predviđanje poplava od onog koji koriste i koji je zasnovan isključivo na fizici.
Osim što će pomoći u boljem predviđanju vremenskih i klimatskih katastrofa, vladini propisi o veštačkoj inteligenciji nastaviće da se usavršavaju tokom sledeće godine, kaže Sina Fazelpur, docent filozofije i računarskih nauka na Northeasternu.
„Mislim da će jedno interesantno pitanje za narednu godinu biti: ‘Kakav će biti regulatorni pejzaž i oblik politika koje će doći u SAD?’, kaže on.
On ukazuje na nedavnu izvršnu uredbu Bajdenove administracije o regulisanju veštačke inteligencije. Fazelpur očekuje da će neki delovi naloga igrati veću ulogu u narednih 12 meseci.
„Na primer, postoje delovi izvršnog naloga koji imaju dvostranačku podršku, kao što je stvaranje Instituta za bezbednost veštačke inteligencije“, kaže on. „Sada je, naravno, potpuno nejasno kakav je oblik tog instituta i šta iz njega proizlazi.
Fazelpur služi kao saradnik za veštačku inteligenciju u Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju, odeljenju američkog Ministarstva trgovine koje razvija tehnološka merenja i standarde. Izvršna naredba je posebno naložila toj organizaciji da razvije nove standarde oko testiranja i primene ovih novih tehnologija.
Iako je potražnja za propisima jasna, Fazelpur kaže da treba još mnogo posla da se postigne dogovor o tome šta bi ti propisi trebali biti.
Na primer, definisanje najboljih praksi u vezi sa „crvenim timovima“ – terminom koji se koristi za opisivanje kompanija koje hakuju i razbijaju njihov softver kako bi potražile nedostatke i ranjivosti – biće jedan veliki izazov, kaže on.
„Postoji toliko toga što treba da stvorimo u smislu odgovarajućih alata za procenu za AI sisteme“, kaže Fazelpur. „Neki od ovih alata će biti tehnološki i zahtevaće inovacije u filozofiji i interakcijama ljudi i računara.“
Izvršna naredba predsednika Džoa Bajdena pozvala je Kongres da brzo donese propise o privatnosti AI. Fazelpuru je manje jasno kako će se ovi napori odigrati.
„Čak i kada postoji stabilna građanska podrška, ostaje da se vidi na koji način ćemo realizovati i kreirati tehnološke alate i političke propise“, kaže on.
Kansu Kanka, vanredni profesor filozofije i direktor Odgovorne prakse veštačke inteligencije na Institutu za iskustvenu veštačku inteligenciju, kaže da su preduzeća svakako bila podstaknuta tokom proteklih godina da koriste više alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
„Ne bih rekla da je to neosnovan trend“, kaže ona. „Postoji dobar razlog da se polako ili brzo, u zavisnosti od sektora i funkcije kompanije. Ali naravno, to se vraća na pitanje koja su ograničenja i kada i gde treba da ga koriste?“
U narednoj godini, ona se nada da će kompanije nastaviti da usavršavaju najbolje prakse o tome šta znači odgovorno koristiti veštačku inteligenciju i na adekvatan način integrisati etiku u proces inovacija.
Što se tiče ponašanja korisnika, Fazelpur veruje da će potrošači u 2024. godini nastaviti da postaju sve pametniji o tome kako da najbolje koriste tehnologiju, uzimajući u obzir ograničenja sistema i činjenicu da „haluciniraju“.
„To ne bi trebalo da bude Vikipedija ili Gugl pretraga“, kaže on. — To je nešto drugo.
