Od njihovog izdavanja, AI alati kao što je ChatGPT imali su ogroman uticaj na kreiranje sadržaja. U školama i univerzitetima je u toku debata o tome da li ove alate treba dozvoliti ili zabraniti.
Sada su istraživači u Švedskoj istraživali odnos između izvršnog funkcionisanja adolescenata (EF) i njihove upotrebe i uočene korisnosti generativnih AI chat robota za školski rad. Njihovi rezultati se pojavljuju u časopisu Granice u veštačkoj inteligenciji.
„Učenici sa više EF izazova su smatrali da su ovi alati posebno korisni, posebno za ispunjavanje zadataka“, rekao je Johan Klarin, školski psiholog i istraživački asistent na Odeljenju za psihologiju Univerziteta Lund. „Ovo naglašava ulogu ovih alata kao potencijalne podrške studentima koji se bore sa kognitivnim procesima koji su ključni za akademski uspeh.“
Istraživači su, međutim, takođe spomenuli da bi preveliko oslanjanje na ove alate moglo da ometa ili odloži razvoj EF-a i učenja učenika. „Ovo bi trebalo pažljivo razmotriti prilikom implementacije podrške veštačke inteligencije u školama, a efekte treba proučavati uzdužno“, dodala je vođa projekta dr Daiva Daukantaite, vanredni profesor na Univerzitetu u Lundu.
Istraživači su sproveli dve studije. Prvi je imao uzorak od 385 adolescenata, uzrasta od 12 do 16 godina, koji su pohađali četiri osnovne škole na jugu Švedske. Drugo istraživanje obuhvatilo je 359 učenika uzrasta od 15 do 19 godina koji su bili upisani u istu srednju školu.
Studije su otkrile da su stope korišćenja AI chatbotova bile oko 15% među mlađim tinejdžerima i oko 53% među starijim studentima. Jedno od mogućih objašnjenja je da stariji učenici češće dobijaju složene zadatke i stoga mogu češće da koriste AI alate. Istraživači su takođe istakli da su dve studije sprovedene u različito vreme — „studija dva“ skoro godinu dana nakon „prve studije“ — što bi moglo da pokaže da je tokom tog vremena upotreba veštačke inteligencije postala popularnija uopšte.
Još važnije, međutim, studije su pokazale da učenici koji se više bore sa EF percipiraju generativnu AI kao znatno korisniju za školski rad od svojih vršnjaka. Mogući razlog je taj što ovi učenici imaju veća poboljšanja produktivnosti od svojih kolega iz razreda, rekli su istraživači.
„Granicu između varanja i korišćenja AI alata kao pomagala treba povući na osnovu namere i obima upotrebe“, rekao je Klarin. Korišćenje ChatGPT-a za obavljanje celih zadataka ili rešavanje problema i slanje rezultata kao sopstvenih je varanje. Međutim, pod uslovom da se učenici kritički bave generisanim sadržajem i doprinose sopstvenom razumevanju i trudu, može se smatrati legitimnom pomoći.
Odgovorni načini na koje studenti—posebno oni koji se bore sa EF-om—da koriste ChatGPT mogu uključivati njegovu upotrebu za istraživanje, generisanje ideja i razumevanje složenih koncepata.
„Nastavnici treba da obezbede smernice i okvire za odgovarajuću upotrebu. Podučavanje digitalne pismenosti i etičkih razmatranja je takođe ključno“, rekao je Klarin.
Izvodljivost takve nastave u stvarnom svetu mogla bi se poboljšati korišćenjem tehnologije, omogućavanjem programa vršnjačke podrške i pružanjem profesionalnog razvoja za nastavnike kako bi identifikovali i podržali učenike sa izazovima EF, rekli su istraživači.
Rezultati nude početni pokušaj da se razume odnos između upotrebe AI alata u školskim postavkama i EF-a, rekli su istraživači.
„Naš rad postavlja početnu osnovu za informisanje nastavnika, kreatora politike i razvojnih tehnologija o ulozi generativne veštačke inteligencije u obrazovanju i kako da uravnotežimo njene prednosti sa potrebom da se održi akademski integritet i promoviše istinsko učenje. Takođe naglašava potrebu za merama podrške za studente, posebno one sa EF izazovima, međutim, da bi stekli sveobuhvatnije razumevanje, potrebne su dalje studije“, zaključio je Daukante.
Ipak, oni su ukazali na ograničenja studije, koja uključuju činjenicu da su učenici sami prijavili svoju upotrebu veštačke inteligencije i da generalizacija rezultata možda nije moguća jer su se fokusirali na specifične starosne grupe, obrazovne kontekste i sproveli svoja istraživanja u postavka u kojoj svaki učenik dobija besplatan laptop – faktori koji se mogu razlikovati u zavisnosti od situacije i zemlje.
