Neinvazivna stimulacija mozga, u kombinaciji sa kognitivnim treningom, mogla bi značajno poboljšati simptome poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) kod dece, prema novom istraživanju koje su zajednički vodili Univerzitet u Sariju i Hebrejski univerzitet u Jerusalimu.
U kliničkom ispitivanju koje je uključivalo 23 nelečene dece (od šest do 12 godina) sa ADHD-om, istraživači su pokušali da otkriju da li novi oblik moždane stimulacije koji uključuje blagu električnu struju na mozgu kroz dve elektrode, tokom kognitivnog treninga, može poboljšati simptomi ADHD-a.
Nakon dvonedeljnog programa stimulacije mozga, studija je otkrila da je 55% dece pokazalo značajna klinička poboljšanja simptoma ADHD-a, kako su prijavili njihovi roditelji. Ovo je upoređeno sa 17% u kontrolnoj grupi koja je primila lažnu (placebo) stimulaciju mozga tokom kognitivnog treninga.
Studija je takođe otkrila da su se ova poboljšanja održala tri nedelje nakon završetka lečenja, sa 64% ispitanika koji su prijavili klinički značajne odgovore na tretmane. Ovo je u poređenju sa 33% u kontrolnoj grupi. Studiju je objavila Translational Psichiatri.
Profesor Roi Cohen Kadosh, ko-voditelj studije, šef Fakulteta za psihologiju i profesor kognitivne neuronauke na Univerzitetu u Sariju, rekao je: „Verujem da je naučna zajednica dužna da istražuje i razvija sve efikasnije i duže. -trajni tretmani za ADHD. Nalazi koje demonstriramo u našoj studiji sugerišu da kombinacija transkranijalne stimulacije jednosmernom strujom (tRNS), za koju se pokazalo da je bezbedna sa minimalnim neželjenim efektima, ima potencijal da promeni živote dece i njihovih porodica. “
„Rezultati iz ove studije dokaza o konceptu, zajedno sa prethodnim rezultatima koje smo dobili koristeći tRNS, povećavaju naše uverenje da će u budućnosti neinvazivna stimulacija mozga moći da obezbedi alternativu lekovima kao putu lečenja dece. Međutim, , naš važan test biće rezultati multicentričnog kliničkog ispitivanja sa većim uzorkom koje ćemo uskoro započeti. Ako bude uspešan, ovaj pristup će biti odobren kao medicinski uređaj za ADHD od strane Uprave za hranu i lekove Sjedinjenih Država.“
ADHD je stanje mozga koje utiče na pažnju, aktivnost i impulsivnost ljudi. Oko 5,2% dece širom sveta ima ovo stanje, koje se obično manifestuje kod dece koja se bore sa fokusom, pamćenjem i samokontrolom.
Nakon tretmana, istraživački tim je takođe primetio promene u obrascima električne aktivnosti mozga dece koje su se nastavile čak i nakon tronedeljnog praćenja.
Dr Mor Nahum, ko-voditelj studije i šef laboratorije za kompjuterizovanu neuroterapiju na Hebrejskom univerzitetu gde je studija sprovedena, kaže: „Ovo je važan prvi korak u ponudi novih terapijskih opcija za ADHD. Buduće studije, sa većim i raznovrsniji uzorci, trebalo bi da pomognu da se ovo utvrdi kao održiva terapija za ADHD i da nam pomogne da razumemo osnovne mehanizme poremećaja.“
Profesor Itai Berger, ko-voditelj studije, ranije šef pedijatrijske neurologije u Hadassah-u, trenutno na Univerzitetskom medicinskom centru Assuta-Ashdod, koji je regrutovao učesnike studije, kaže: „Ako rezultati budu ponovljeni u budućim većim studijama, mi ćemo biti u stanju da ponudi nov, obećavajući neinvazivan i siguran tretman velikom broju dece i njihovih porodica ne samo u oblasti ADHD-a već i kod drugih neuro-razvojnih poremećaja.“
Ornela Davar-Kavar, postdoktorski istraživač na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, kaže: „ADHD je jedan od najčešćih neurorazvojnih poremećaja koji pogađaju decu širom sveta. Lečenje ovog stanja lekovima poboljšava raspon pažnje i opšte raspoloženje deteta, međutim u u nekim slučajevima mogu biti neželjeni efekti uključujući glavobolju i gubitak apetita.“
„Zbog toga postoji hitna potreba za razvojem i testiranjem novih, nefarmakoloških intervencija za ADHD. Rezultati trenutne studije o dokazu koncepta daju preliminarni pravac ka novoj intervenciji u pedijatrijskom ADHD-u.“