Istraživači sa Instituta Karolinska pokazali su vezu između upotrebe lekova za ADHD i smanjenog rizika od prerane smrti. Rizik od smrti usled neprirodnih uzroka, kao što su nesreće i predoziranje, može se smanjiti za četvrtinu, prema novoj studiji objavljenoj u JAMA.
Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi sa dijagnozom ADHD-a imaju povećan rizik od prerane smrti. Međutim, nije jasno da li lekovi za ADHD utiču na ovaj rizik.
Studija registra pratila je skoro 150.000 Šveđana starosti od 6-64 godine, kojima je dijagnostikovan ADHD između 2007. i 2018. Istraživači su istraživali rizik od smrti do dve godine nakon dijagnoze i upoređivali one koji su počeli da uzimaju lekove u roku od tri meseca od dijagnoze (56,7 procenata) sa onima koji nisu.
„Studija je pokazala da postoji veza između početka uzimanja lekova i nižeg rizika od smrti. To je bilo tačno bez obzira na uzrok smrti, ali se rizik od umiranja od neprirodnih uzroka, kao što su predoziranje alkoholom i drogom, najviše smanjio. Asocijacija nije bila toliko jaka za rizik od umiranja od prirodnih uzroka kao fizičko zdravstveno stanje“, kaže Lin Li, postdoktorski istraživač na Odeljenju za medicinsku epidemiologiju i biostatistiku na Institutu Karolinska i prvi autor studije.
Rizik od umiranja od neprirodnih uzroka smanjen je za četvrtinu u grupi koja je primala lek. Pošto je ovo opservaciona studija, ona ne može utvrditi uzročnu vezu, ali rezultati sugerišu da rano započinjanje uzimanja lekova može biti važno za osobe sa ADHD-om.
U isto vreme, postoje i drugi zdravstveni aspekti koje treba uzeti u obzir prilikom propisivanja ovih lekova. U ranijoj studiji objavljenoj 2023. u JAMA Psichiatri, isti istraživački tim je pokazao da postoji i veza između ADHD lekova i povećanog rizika od hipertenzije i arterijskih bolesti.
U sledećem koraku, oni imaju za cilj da dalje istraže dugoročne efekte ADHD lekova.
„Biće ključno utvrditi da li će koristi koje smo videli u ovoj studiji opstati tokom vremena. Takođe ćemo pokušati da identifikujemo sve dodatne neželjene efekte povezane sa dugotrajnim lekovima“, kaže Dženg Čang, viši istraživač na Odeljenju za Medicinska epidemiologija i biostatistika i poslednji autor studije.
Istraživački tim će takođe proučavati efekte i mehanizme različitih tipova lekova za ADHD i kako doze, trajanje lečenja i polne razlike mogu uticati na njih.
„Sa takvim znanjem, lekari mogu da prilagode planove lečenja za osobe sa ADHD-om kako bi maksimizirali prednosti lečenja i minimizirali rizike“, kaže Čang.
