U Koloradu, ljudi hrle na Stenovite planine kada letnja vrućina postane nepodnošljiva. Životinje takođe traže sklonište kada temperature postanu ekstremne, a šume služe kao kritična utočišta za male životinje koje žive na drveću poput guštera.
U novoj studiji objavljenoj 5. marta u časopisu Nature Climate Change, naučnici sa Univerziteta Kolorado Boulder i Univerziteta Tel Aviv u Izraelu otkrili su da bi krčenje šuma u kombinaciji sa klimatskim promenama moglo negativno uticati na 84% guštera u Severnoj Americi do kraja veka. Skoro svaki peti bi se suočio sa padom stanovništva.
Za razliku od sisara koji mogu da održavaju svoju telesnu temperaturu na različite načine – znoje se kada postane prevruće i oslanjajući se na toplo krzno kada postane previše hladno – hladnokrvne životinje poput guštera imaju ograničene strategije termoregulacije. Gušteri koji se penju po drveću kreću se oko stabala drveća da bi se zagrejali na suncu. Kada se zemlja previše zagreje, penju se više ili prelaze u senku.
„Ono što je zaista interesantno u vezi sa gušterima je to što oni samo treba da budu u stanju da se kreću na kratko oko stabla drveta da bi došli do veoma različite klime i okruženja staništa“, rekao je Keith Musselman, docent na Odseku za geografiju i CU Boulder. Institut za arktička i alpska istraživanja. „Ova mikrostaništa su posebno važna kada razmišljamo o tome kako modifikujemo naše prirodno okruženje i donosimo odluke o očuvanju.“
Koristeći kompjuterske simulacije, tim je pokazao da globalno zagrevanje zapravo može koristiti gušterima koji žive u hladnijim regionima ili na višim geografskim širinama u Severnoj Americi. Toplije vreme povećava vreme aktivnosti životinja, što znači da imaju više vremena da traže hranu ili parove tokom dana. Međutim, krčenje šuma bi u velikoj meri preokrenulo ove pozitivne efekte smanjenjem mogućnosti za senku u toplijim klimama koja im pomaže da se ohlade.
Tim je simulirao modele guštera za različite klimatske regione širom Severne Amerike. Otkrili su da gubitak drveća može smanjiti vreme aktivnosti guštera u proseku za 34% do kraja veka. Bez drveća, životinje bi morale da se kriju ispod stena ili u pećinama kako bi izbegle pregrevanje. Uticaj bi bio posebno izražen za vrste koje već žive u toplijim regionima, gde će buduća leta postati previše topla za aktivnosti na zemlji.
Tim je procenio da bi krčenje šuma ubrzalo opadanje populacije za 18% guštera u Severnoj Americi.
„Naš rad pruža nove uvide u mehanizme pomoću kojih krčenje šuma može da izazove pad populacije u uslovima klimatskih promena“, rekao je Ofir Levi, zoolog i Muselmanov saradnik na Univerzitetu u Tel Avivu. „Smanjenje broja guštera može dovesti do kaskadnog efekta jer su oni važan deo skoro svakog ekološkog sistema.
Uprkos međunarodnim obećanjima da će se zaustaviti krčenje šuma, krčenje drveća se nastavlja globalno. Od 2001. do 2022. nestalo je oko 459 miliona hektara ili 12% globalnog drveća.
„Sječa šuma je svjetski problem, a naši zaključci mogu pomoći donosiocima odluka na drugim kontinentima u osmišljavanju programa očuvanja i obnove staništa koji uzimaju u obzir klimatske promjene,“ rekao je Omer Zlotnik, prvi autor i dr. student Univerziteta u Tel Avivu.
Populacije guštera su već u opasnosti zbog klimatskih promena. U jednoj studiji, naučnici su procenili da će 54% populacije guštera u Meksiku izumreti do 2080. godine zbog njihove nesposobnosti da se prilagode planeti koja se brzo zagreva.
Krčenje šuma bi dodatno pogoršalo pretnju oduzimanjem utočišta ovim životinjama.
„Ovde u Stenovitim planinama, nadmorska visina pruža bekstvo za životinje koje mogu da putuju na veće udaljenosti, uključujući i nas ljude. U onim letnjim danima kada dostiže 100 stepeni, mnogi od nas će otići u planine. Ali male životinje poput guštera ne mogu putuju daleko. Oni u velikoj meri zavise od utočišta koje pruža lokalni pejzaž, uključujući stabla drveća“, rekao je Musselman. „Studija je istakla važnost razumevanja koji elementi u životnoj sredini mogu poslužiti kao utočišta za druge organizme na ovoj planeti.
