Arheolozi koji su iskopavali groblje staro 3.500 godina otkrili su drevnu egipatsku „Knjigu mrtvih“ ispunjenu čarolijama za vođenje pokojnika u zagrobnom životu.
Svitak, koji je otkriven kao deo prezentacije najnovijih arheoloških nalaza sa groblja Tuna al-Gebel u centralnom Egiptu, procenjuje se da je dugačak 43 do 49 stopa.
Takvi svici su bili uobičajena komponenta sahranjivanja u starom Egiptu, a njihove inkantacije su bile oblik natprirodnog „putnog osiguranja“, kaže Sara Kol, pomoćnica kustosa u Odeljenju za antikvitete u Muzeju J. Paul Gettija, govoreći za Njujork Times.
Rano ispitivanje svitka pronađenog u Tuna al-Gebelu otkrilo je pominjanje „Knjige mrtvih“, navodi egipatsko ministarstvo turizma i antikviteta u saopštenju od 15. oktobra prevedenom sa arapskog.
Svitak nije bio jedino blago pronađeno na tom mestu, koje je ustanovljeno tokom Novog kraljevstva koje datira od otprilike 1550. do 1070. godine pre nove ere.
Arheolozi su pronašli mumije, za koje se smatra da pripadaju visokim zvaničnicima, od kojih su neke još uvek bile u svojim ukrašenim kamenim sarkofazima u dobrom stanju, prema Live Science-u.
Ovo uključuje mumiju Ta-de-Ise, ćerke prvosveštenika, preneo je Live Science.
Nalaz je takođe otkrio retke tegle od alabastera, koje se koriste za čuvanje duhovno važnih organa tokom mumifikacije, i „hiljade“ amuleta, navodi se u saopštenju.
Pronalaženje kopije „Knjige mrtvih“ nije tako neuobičajeno. Ali „veoma retko“ je naći još uvek u grobu gde je sahranjen, rekao je Foj Skalf, egiptolog sa Univerziteta u Čikagu, u mejlu za Live Science.
Skalf je, međutim, primetio da nije objavljeno mnogo informacija o svitku i da je teško znati koliko je važan bez daljeg ispitivanja.
Lara Vajs, stručnjak za „Knjigu mrtvih“ i izvršna direktorka Muzeja Remera i Pelizeja u Nemačkoj, rekla je za Live Science da „ako je tako dugo i dobro očuvano [onda je] svakako sjajno i zanimljivo otkriće“.
Smatralo se da je putovanje u zagrobni život prilično teško, a ovaj set uputstava, stavljen uz pokojnika u grobu, trebalo je da pomogne duhu da tamo pronađe put, Džon Tejlor, kustos Britanskog muzeja za drevni Egipat i Sudan, rekao je u postu na blogu 2010.
Ovo je bilo prilično skupo jer ste morali da upišete svoje ime u svitak da bi to funkcionisalo. Neki su pisani po šablonu kako bi se ime pokojnika moglo dodati na prazan prostor. Ali najbogatiji su mogli da izaberu koje čarolije žele da uključe, čineći ove svitke jedinstvenim.
