Tim ekoloških i prirodnih naučnika sa Universidad EAFIT u Kolumbiji, Instituta za tropska istraživanja Smithsonian u Panami i Boise State Universiti u SAD pronašao je dokaze o drevnoj okamenjenoj šumi mangrova na ostrvu u Panamskom kanalu. Za svoje istraživanje, objavljeno u časopisu Paleogeografija, Paleoklimatologija, Paleoekologija, grupa je prikupila fosile i uzorke sedimenata sa ostrva.
Prethodna istraživanja su pokazala da su se pre otprilike 23 miliona godina južnoamerička i karipska ploča sudarile, gurajući delove današnje Centralne Amerike. Jedan region je postao veliko brdo, formirajući ono što je sada poznato kao ostrvo Baro Kolorado – nalazi se u jezeru Gatun, koje je deo Panamskog kanala.
U ovom novom naporu, istraživački tim je proučavao 121 komad očuvanog drveta pronađenog na ostrvu u poslednjih nekoliko godina. Takođe su proučavali uzorke sedimenta sakupljene sa mesta gde su fosili pronađeni. Utvrdili su da su mnogi fosili potekli od vrste mangrova drveta koje više ne postoji.
Datiranje fosila je pokazalo da su stari oko 22 miliona godina. Takođe, sediment je bio iz lahara — vrste reke od blata i stena, koja je na mnogo načina slična betonu, koji se formira kada voda teče niz planinu nakon vulkanske erupcije.
Istraživači sugerišu da je otprilike milion godina nakon formiranja ostrva Baro Kolorado došlo do erupcije vulkana, praćenog laharom, koji je prekrio ostrvo blatom i kamenjem. Takođe je pokrivala šumu mangrova koja je rasla oko ivica ostrva. I pošto bi lahar imao vodu bogatu silicijumom, što pomaže u okamenjivanju, i zbog velike brzine kojom je drveće bilo prekriveno, perimetar ostrva je postao okamenjena šuma, od kojih je većina još uvek zatrpana.
Istraživački tim je novu vrstu drveta nazvao Sonneratiokilon barrocoloradoensis. Oni sumnjaju da je zbog viših nivoa ugljen-dioksida u vazduhu u vreme svog postojanja verovatno porastao od savremenih stabala manga.