Istraživači sa Univerziteta Kjušu i vijetnamskog Nacionalnog muzeja prirode otkrili su 16 novih vrsta Loboscelidia, čudnog izgleda i neuhvatljive grupe parazitoidnih osa. Naučnici su takođe prvi put izvestili o jedinstvenom parazitskom ponašanju zarobljene ženke jedne vrste, Loboscelidia skuamosa, koja je primećena kako kopa rupu u zemlji da bi sakrila jaje svog domaćina.
Dok smo više upoznati sa lovom na ose poput žutih jakna, sa njihovim dramatičnim crnim i žutim prugama i bolnim ubodima, parazitoidne ose čine ogromnu većinu vrsta osa. Često su sitne (loboskelidijalne ose su dugačke između 2-5 mm, manje od gumice na vrhu olovke) i iako ih ljudi ne primećuju, igraju ključnu ulogu u regulisanju ekosistema.
„Parazitoidne ose deluju kao paraziti drugih insekata. Polažu svoja jaja u ili na tela ili jaja svog domaćina, na kraju ih ubijajući“, kaže docent Tošiharu Mita sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta Kjušu, koji je vodio istraživanje.
Uprkos njihovom ekološkom značaju, vrlo malo se zna o mnogim grupama parazitoidnih osa, uključujući Loboscelidia. Prethodno istraživanje ove grupe sugerisalo je da oni parazitiraju na jajima insekata štapića, poznatih i kao štapovi za hodanje.
„Loboskelidija je prvi put otkrivena pre oko 150 godina, ali još uvek nam nedostaje važno znanje o njihovoj biologiji. Ova studija je bila prvi put da smo bili u mogućnosti da posmatramo njihovo parazitsko ponašanje“, kaže prvi autor, dr Iu Hisasue, bivši dr. . učenik pod nadzorom Mite.
Mita i Hisasu, zajedno sa svojim kolegom, dr Thai-Hong Phamom iz Nacionalnog muzeja prirode, Vijetnam, sproveli su terenska istraživanja na šest lokacija širom Vijetnama, postavljajući zamke i koristeći mreže za hvatanje sićušnih parazitoidnih osa.
Jednom prilikom su uhvatili živu ženku jedne od novoopisanih vrsta, Loboscelidia skuamosa. Pustili su je u plastični kontejner sa zemljom i unutra stavili jaje štapića od insekata. Ženka ose je probušila jaje, položila svoje jaje unutra, a zatim potražila lokaciju da zakopa parazitirano jaje. Svojom glavom je iskopala rupu, stavila jaje domaćina unutra i začepila ulaz zemljom.
Ovo parazitsko ponašanje je veoma razvijeno i slično ponašanju pri građenju gnezda koje se vidi kod osamljenih osa u lovu. Istraživači stoga veruju da bi dalja istraživanja mogla pomoći da se rasvetli kako su se ova ponašanja razvila kod drugih osa. To bi takođe moglo pomoći da se objasni jedinstvena specijalizovana struktura glave osa Loboscelidia, koja bi mogla biti korisna za kopanje rupa u tlu.
Do kraja terenskog istraživanja, naučnici su prikupili 70 jedinki iz grupe Loboscelidia, praveći fotografije visoke rezolucije svake ose. Jedna neobična karakteristika osa bilo je prisustvo dlaka na potiljku i na telu, sa rasporedom i gustinom dlaka na telu koji se razlikuju kod svake vrste.
Ukupno, naučnici su identifikovali 16 novih vrsta, čime se poznati broj vrsta širom sveta popeo na 67.
„Smatralo se da su ose Loboscelidia retka grupa sa malim brojem vrsta, ali jednim potezom smo povećali broj vrsta za 30%“, kaže Mita.
Važno je da se svaka vrsta obično nalazi na veoma ograničenom području, obično samo na jednom mestu sakupljanja. Ovo čini verovatnim da grupa ima mnogo više vrsta koje se još uvek mogu otkriti daljim terenskim istraživanjima. Međutim, on takođe naglašava ranjivost svake vrste.
„Pošto se svaka vrsta nalazi samo na malom području, bilo kakvo narušavanje njihovog staništa moglo bi rezultirati gubitkom te vrste zauvek“, zaključuje Hisasu.
