Jedan procenat najbogatijih svetske populacije odgovoran je za istu količinu emisije ugljenika kao dve trećine najsiromašnijih na svetu, ili pet milijardi ljudi, prema analizi koju je u nedelju objavila neprofitna organizacija Oksfam internešenel.
Iako je borba protiv klimatske krize zajednički izazov, nisu svi podjednako odgovorni i vladine politike moraju biti prilagođene u skladu sa tim, rekao je za AFP Maks Loson, koji je koautor izveštaja.
„Što ste bogatiji, lakše je smanjiti i ličnu i investicionu emisiju“, rekao je on. „Ne treba vam taj treći automobil, ni taj četvrti praznik, ili ne morate da budete uloženi u industriju cementa.
„Klimatska jednakost: Planeta za 99%“, zasnovana je na istraživanju koje je sastavio Stokholmski institut za životnu sredinu (SEI) i ispitivalo je emisije potrošnje povezane sa različitim grupama prihoda do 2019. godine.
Objavljen je dok se svetski lideri pripremaju da se sastanu za pregovore o klimi na samitu COP28 u Dubaiju kasnije ovog meseca. Sve je veći strah da bi ograničenje dugoročnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa uskoro moglo biti nemoguće postići.
Među ključnim nalazima ove studije je da je jedan procenat najbogatijih na svetu — 77 miliona ljudi — odgovoran za 16 procenata globalnih emisija povezanih sa njihovom potrošnjom.
To je isti udeo kao najnižih 66 odsto svetske populacije po prihodima, ili 5,11 milijardi ljudi.
Prag dohotka za ulazak u jedan procenat na vrhu sveta je prilagođen po zemlji koristeći paritet kupovne moći — na primer, u Sjedinjenim Državama prag bi bio 140.000 dolara, dok bi kenijski ekvivalent bio oko 40.000 dolara.
Analize unutar zemlje takođe su dale veoma jasne slike.
Na primer, u Francuskoj, jedan procenat najbogatijih emituje onoliko ugljenika u jednoj godini koliko 50 procenata najsiromašnijih u 10 godina.
Ne računajući ugljenik povezan sa njegovim investicijama, Bernard Arno, milijarder, osnivač Louis Vuittona i najbogatiji čovek u Francuskoj, ima otisak 1.270 puta veći od otiska prosečnog Francuza.
Ključna poruka, prema Losonu, bila je da političke akcije moraju biti progresivne.
„Mislimo da ako vlade ne donesu klimatsku politiku koja je progresivna, gde vidite da se od ljudi koji najviše emituju traže da podnesu najveće žrtve, onda nikada nećemo imati dobru politiku oko ovoga“, rekao je on.
Ove mere bi mogle da obuhvataju, na primer, porez na letenje više od deset puta godišnje ili porez na ne-zelene investicije koji je mnogo veći od poreza na zelene investicije.
Dok se trenutni izveštaj fokusirao na ugljenik koji je povezan samo sa individualnom potrošnjom, „lična potrošnja superbogatih je patuljasta zbog emisija koje su rezultat njihovih ulaganja u kompanije“, navodi se u izveštaju.
Niti bogati ulažu u zagađujuće industrije u sličnom odnosu kao bilo koji investitor – milijarderi imaju dvostruko veće šanse da budu uloženi u zagađujuće industrije od proseka za Standard & Poor 500, pokazalo je prethodno istraživanje Oksfama.