Čovek koji je nazvan „ženevski pacijent“ je poslednja osoba sa HIV-om kod koje je proglašena dugoročna remisija – međutim, nije dobio transplantaciju sa mutacijom gena za blokiranje virusa kao u prethodnim slučajevima, rekli su istraživači u četvrtak.
Pet osoba se ranije smatralo „izlečenim“ od HIV-a: pacijenti iz Berlina, Londona, Dizeldorfa, Njujorka i Grada nade u Kaliforniji.
Svi su imali transplantaciju koštane srži za lečenje ozbiljnih slučajeva raka, primajući matične ćelije od donatora sa mutacijom gena CCR5. Poznato je da ova mutacija blokira HIV da uđe u ćelije tela.
Godine 2018, pacijent iz Ženeve je na sličan način dobio transplantaciju matičnih ćelija za lečenje posebno agresivnog oblika leukemije.
Ali ovoga puta transplantacija je došla od donatora koji nije nosio mutaciju CCR5, rekli su francuski i švajcarski istraživači na konferenciji za novinare u australijskom gradu Brizbejnu u okviru konferencije o sidi koja počinje tokom vikenda.
To znači da virus i dalje može da uđe u ćelije pacijenta.
Međutim, 20 meseci nakon što je muškarac prestao da uzima antiretrovirusnu terapiju – koja smanjuje količinu HIV-a u krvi – lekari u Univerzitetskim bolnicama u Ženevi nisu pronašli ni trag virusa u njegovom sistemu, rekli su istraživači.
Iako ne mogu isključiti da će se HIV vratiti čoveku, istraživači su rekli da smatraju da je on u dugoročnoj remisiji.
„Ono što mi se dešava je veličanstveno, magično“, rekao je pacijent iz Ženeve u izjavi.
Pacijentu, belu čoveku koji je odlučio da ne bude imenovan, dijagnostikovan je HIV 1990. godine.
Bio je na antiretrovirusnim lekovima do novembra 2021, kada su mu lekari savetovali da prestane da uzima terapiju nakon transplantacije koštane srži.
Dva prethodna slučaja, poznata kao pacijenti iz Bostona, takođe su primila normalne ili „divlje vrste“ matične ćelije tokom transplantacije. Ali u oba slučaja, HIV se vratio nekoliko meseci nakon što su prestali da uzimaju antiretrovirusne lekove.
Asier Saez-Cirion, naučnik sa francuskog Instituta Pasteur koji je predstavio slučaj pacijenta u Ženevi u Brizbejnu, rekao je za AFP da ako i dalje nema znakova virusa posle 12 meseci, „verovatnoća da će u budućnosti biti neotkrivena značajno raste”.
Bilo je nekoliko mogućih objašnjenja zašto pacijent iz Ženeve ostaje bez HIV-a, rekao je Saez-Cirion.
„U ovom konkretnom slučaju, možda je transplantacija eliminisala sve zaražene ćelije bez potrebe za čuvenom mutacijom“, rekao je on.
„Ili je možda ulogu odigrao njegov imunosupresivni tretman, koji je bio potreban nakon transplantacije.
Šeron Levin, predsednica Međunarodnog društva za AIDS koja održava naučnu konferenciju o HIV-u u Brizbejnu, rekla je da je slučaj „obećavajući“.
„Ali od pacijenata iz Bostona smo naučili da čak i jedna“ čestica virusa može dovesti do povratka HIV-a, upozorila je ona.
„Ovu osobu će trebati pažljivo pratiti u narednim mesecima i godinama.
Dok ovi slučajevi dugotrajne remisije izazivaju nadu da će jednog dana HIV zaista biti izlečen, brutalna i rizična procedura transplantacije koštane srži nije opcija za milione ljudi koji žive sa virusom širom sveta.
Umesto toga, to je poslednji pokušaj lečenja raka opasnog po život kod ljudi koji takođe imaju HIV.
Međutim, postoje nade da bi slučajevi remisije mogli da ukažu na nove puteve istraživanja, kao što je potencijalna uloga imunosupresivnih tretmana.
Saez-Cirion je rekao da je slučaj takođe podstakao istraživače da nastave sa proučavanjem ćelija urođenog imuniteta, koje deluju kao prva linija odbrane od različitih patogena i mogu pomoći u kontroli virusa.
Sa svoje strane, pacijent iz Ženeve je rekao da sada „gleda u budućnost“.
