Kada je tasmanijski astronom Luis Bernači kročio na Antarktik 1898. godine, izjavio je: „Istraživanje Antarktika je od velikog značaja za nauku. Iako njegova izjava ostaje istinita kao i uvek, naučna istraživanja su se suočila sa jedinstvenim geostrateškim i ekološkim pretnjama u godinama koje dolaze.
Australija održava četiri stalne istraživačke stanice na Antarktiku, u kojima se nalazi nekoliko stotina istraživača i pomoćnog osoblja. Kada vremenske prilike dozvoljavaju, oni prikupljaju podatke o lokalnoj flori i fauni, prate promene pejzaža i analiziraju geologiju. U slobodno vreme mogu da uživaju u sadržajima kao što su biblioteka, teretana i spa centar.
Uprkos – ili možda zbog – niskih temperatura i izolacije od prijatelja i porodice, život u bazama više liči na zajednicu nego na radno mesto. Svima se raspoređuju poslovi oko kampa po rasporedu, a večera se jede svi zajedno u velikoj sali.
Istraživanje koje rade na Antarktiku nije samo od vitalnog značaja za saznanje više o samom kontinentu – biološka arhiva i postojeći podaci koji su tamo prisutni mogu osvetliti globalnu istoriju i predvideti budući razvoj.
Na primer, rad iz 2022. godine koji je objavio tim australijskih istraživača razmatrao je očuvane drevne ekosisteme kako bi nam pomogao da predvidimo buduće klimatske promene. Izvanredan nivo međunarodne saradnje koji je potreban za takva istraživanja je nešto što treba sačuvati.
Profesor Steven Chovn je direktor Securing Antarctica’s Environmental Future (SAEF), globalne organizacije posvećene praćenju i upravljanju promjenama koje se dešavaju na Antarktiku. On je jedan od vodećih glasova Australije u kreiranju politike kako bi se osigurala budućnost Antarktika.
„Međunarodna nauka zaista jača kapacitete Australije“, kaže on. „Uvek sam mislio da Antarktik ima malo poseban osećaj. Radite na mestu koje je svačije, koje pripada građanskom društvu i radite za opšte dobro.“
Sloboda naučnog istraživanja Antarktika sadržana je u Ugovoru o Antarktiku, jedinstvenom dokumentu koji se slaže da se na petom najvećem kontinentu sveta ne može odvijati nikakva vojna aktivnost. Australija je jedna od 12 prvobitnih zemalja koje su potpisnice Ugovora o kojem je pregovarano 1959. godine.
Pre nego što je Ugovor uspostavljen, i Sjedinjene Države i SSSR su poslale ekspedicije sa ciljem da uspostave pravo na neutralnu teritoriju. Kako je Hladni rat eskalirao, bilo je obostrano korisno demilitarizovati tako veliku kopnenu masu i obezbediti njeno dalje korišćenje za mirnodopske aktivnosti.
Dakle, šta dovodi istraživanje Antarktika u opasnost?
Postoji međunarodno interesovanje za Antarktik i resurse koji on nudi. Pedeset šest zemalja je trenutno pristupilo Ugovoru, ali neke zemlje poput Irana izrazile su želju da vide Antarktik militarizovan.
Potpisnici Ugovora su zemlje sa različitim političkim interesima i kulturnim uverenjima, uključujući Sjedinjene Države, Rusiju, Južnu Afriku i Japan. Nemoguće je da ove međunarodne sile budu u stalnom dogovoru jedna sa drugom, ali proces rešavanja naveden u Ugovoru jednostavno podstiče rešavanje „bilo kojim od različitih mirnih sredstava“.
Ovo nije baš nepogrešiv način da se spreči sukob, ali Stiven smatra da je malo verovatno da ćemo videti nekontrolisan sukob između zemalja potpisnica.
„Različite zemlje donose različite perspektive o tome kako bi međunarodni sporazum trebalo da funkcioniše. Ali to nije neobično“, kaže on. „To ne znači da to nisu teški pregovori. U svakom međunarodnom sporazumu postoje teški pregovori.“
Još jedna situacija koja se stalno razvija je porast turizma, koji je porastao za 40% u poslednje četiri godine. U poslednjoj letnjoj sezoni, više od 100.000 ljudi posetilo je Antarktik rekreativno.
Luksuzni brodovi za krstarenje prevoze putnike do najizolovanijeg kontinenta na svetu, gde kompanije olakšavaju aktivnosti kao što su kajakaštvo, alpsko planinarenje i posmatranje divljih životinja. Ovaj nivo ljudske aktivnosti na Antarktiku je bez presedana, a propisi se još uvek sustižu.
1991. Konsultativnom sastanku Antarktičkog sporazuma podnet je predlog sa propisima koji su imali za cilj da ublaže štetu koju je napravio turizam. Konsenzus tek treba da se postigne među konsultantskim stranama u Ugovoru, uprkos evidenciji koja pokazuje da se o tom pitanju raspravljalo na svakom sastanku od 2004. godine.
U međuvremenu, postoji argument da turizam može pomoći da se inspirišu napori za očuvanje. „Jedini pristup koji civilno društvo ima na Antarktik je kroz turizam. Morate ponuditi priliku ljudima da ga vide kako bi mogli da ga cene“, objašnjava Stiven. „Ali da ne biste uticali na vrednosti koje ljudi žele da vide, morate imati neki oblik regulative.
Najhitnije, vidljivo i najuticajnije pitanje sa kojim se Antarktik suočava je isti problem sa kojim se suočava i ostatak planete: klimatske promene. Stiven nam kaže da je tokom svojih 30 godina rada na Antarktiku video ogromne fizičke promene.
„Došlo je do ogromnog povlačenja glečera. Bilo je velikih ledenih polica koje su nestale, kao Larsen B, ogromno prostranstvo leda koje je upravo nestalo. Postoje delovi Antarktika na kojima nikada nije padala kiša, a sada padaju padavine jer je dovoljno toplo da se dogodi.“
Iako topljenje leda može zvučati kao normalna stvar, to je zapravo ogroman gubitak staništa. Vrste pingvina koje su nekada naseljavale ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika sada su migrirale na ledeni pokrivač Južnog Antarktika, što će neizbežno promeniti hranu koja je dostupna i njima i drugim vrstama sa kojima se takmiče.
Pored erozije i gubitka staništa na Antarktiku, topljenje leda ima globalni uticaj. Ako ledeni pokrivači Antarktika nastave da se otapaju trenutnom brzinom, videćemo porast globalnog nivoa mora za 40 centimetara do 2050. godine i 2 metra do kraja ovog veka.
Povećanje od 40 centimetara pretvara poplavne događaje koji su se ranije dešavali jednom u veku u godišnje pojave, pri čemu su se poplave visoke plime već povećale za 300% u poslednjih 50 godina. S obzirom da 80% stanovništva Zapadne Australije živi u krugu od 10 kilometara od okeana, to bi imalo ogroman uticaj na našu geografiju, stanovanje i infrastrukturu.
Iako se može osećati kao da je Antarktik daleki dom za pingvine i odredište za krstarenje za bogate, očuvanje Antarktika može da diktira kako će budućnost izgledati za sve nas. Australija se 1959. godine obavezala da će sačuvati miran Antarktik za buduće generacije. Mislili smo da ga štitimo od globalnih supersila kada mu je zaista potrebna zaštita od ruševina koje je napravio čovek.
