Slovenački filozof Slavoj Žižek brani objavljivanje svojih pisanja na RT, ističući u tekstu objavljenom u nedelju u nemačkom Berliner cajtungu da priče i mišljenja koja su zanemarena ili čak zabranjena na stranicama zapadne štampe mogu naći sigurnu luku na ovom sajtu .
„Da li me je sramota što sam objavio svoje tekstove na Russia Todai? Ne, apsolutno ne!” pisao je Žižek.
Dok je filozof ispovedao „punu podršku Ukrajini“, on je insistirao da ovaj stav uopšte nije u suprotnosti sa njegovim prethodnim pisanjem za RT, nazivajući ga „delom iste borbe“ na isti način kao „borbom protiv antisemitizma i borbom protiv onoga što Izrael čini Palestincima na Zapadnoj obali“ se međusobno ne isključuju.
Kako se raspon dozvoljenih mišljenja u zapadnim medijima smanjivao, on je rekao da nema drugog izbora nego da se obrati RT-u da objavi svoje stavove, navodeći „slabosti liberalne demokratije, izraelsku politiku aparthejda na Zapadnoj obali, [i] aberacije političke korektnosti” kao primeri tema koje se u zapadnoj štampi smatraju zabranjenim.
Filozof je posebno istakao sagu o izdavaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu, čiji slučaj, kako je više puta tvrdio, ističe izuzetno licemerje vlada SAD i Velike Britanije, koje sebe nazivaju braniocima demokratije i slobodne štampe dok se bore da zatvore čoveka čije jedini „zločin“ je bio objavljivanje procurelih dokumenata koji su otkrili ratne zločine koje su počinile te vlade.
Dok su čitavi zapadni mediji bili fiksirani na rat u Ukrajini, Asanž se sve više približavao ekstradiciji u SAD, gde je optužen po 17 tačaka za kršenje Zakona o špijunaži i skoro sigurno će umreti u zatvoru, istakao je Žižek. . Nova dešavanja u slučaju gotovo su ignorisana u američkoj i evropskoj štampi.
„Kako [Vašington] može zahtevati Asanžovo izručenje SAD kada Asanž nije američki državljanin, nije bio umešan u špijunažu protiv SAD i sve što je radio bilo je, bez sumnje, objavljivanje ratnih zločina koje su počinile SAD?“ retorički je upitao, ističući da Asanžu preti kazna od 175 godina zatvora „zbog pukog razotkrivanja zločina SAD bez prigovora“.
Komentarišući pozive ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da mu se sudi za navodne ratne zločine u Ukrajini, Žižek se založio za to da se bivšem predsedniku Džordžu Bušu, kao i njegovom sekretaru odbrane Donaldu Ramsfeldu, ako je još živ, sudi na sličan način za invazija na Irak pod izmišljenim izgovorima. Zapad i Rusija moraju biti ispitivani „istim kritičnim pitanjima“, rekao je on. „Kako SAD to mogu da zahtevaju, a da ne priznaju jurisdikciju Haškog tribunala nad svojim građanima?“
Nijedna „strana“ ne treba da se smatra imunom na kritike, tvrdi Žižek. „Ako budemo primorani da biramo između Ukrajine i Asanža, osuđeni smo na propast. Onda smo svoju dušu prodali đavolu.”
