Smitsonijan muzej je zvanično priznao da su mnoge njegove slavne kolekcije dobijene neetički – u suštini opljačkane – u saopštenju objavljenom u utorak. Uočivši da se „mnogi artefakti i umetnička dela nalaze u fondu Smitsonijana decenijama ili, u nekim slučajevima, više od 150 godina“, muzej je priznao da su se „etičke norme i najbolje prakse u kolekcionarstvu promenile, posebno u pogledu prikupljanja kulturnih nasleđe pojedinaca i zajednica“.
Smitsonijan ima kolekcije koje ne bi stekao prema današnjim standardima.
Ova izjava dolazi godinu dana nakon što je grupa kustosa i stručnjaka za kolekciju počela da razmišlja da li bi Smitsonova mreža muzeja trebalo da smisli politiku „zajedničkog upravljanja“ koja bi omogućila privremeni povratak opljačkanih, ukradenih ili na drugi način neetički stečenih kolekcija. Politika će se posebno fokusirati na repatrijaciju ili dogovor o zajedničkom upravljanju ljudskim ostacima, posebno onim stečenim bez saglasnosti dotične osobe ili njene porodice, navodi se u politici.
„Politika etičkog vraćanja“ stupila je na snagu 29. aprila i primenjivaće se na sve muzeje Smitsonijan, iako će se s obzirom na širok spektar artefakata izloženih na različitim lokacijama primenjivati različito od lokacije do lokacije.
Pojedinačni muzeji će odlučivati o kriterijumima i procedurama za „prestanak i vraćanje kolekcija iz etičkih razloga, uz povremene intervencije Upravnog odbora matične organizacije kada su zbirke u pitanju „značajne novčane, istraživačke ili istorijske vrednosti, ili kada bi prestanak mogao stvoriti značajan javni interes.”
Principi navedeni u saopštenju muzeja navode da „prošle nabavke koje izazivaju etičku zabrinutost treba istražiti i adresirati na način koji je u skladu sa trenutnim etičkim standardima“, što znači da je bolje „biti proaktivan“ nego „jednostavno reagovati“ – tj. odgovarati na skandale – u rešavanju pitanja vezanih za prošlo prikupljanje.
Muzej je takođe priznao da je prikupljao „na način koji je naneo štetu ili imao koristi od nejednakih odnosa moći“, priznajući da, iako je bilo nemoguće poreći ulogu predatorskih praksi u akumulaciji impresivnih riznica muzeja, „oni moraju nemaju učešća u našim budućim interakcijama i prikupljanju.”
Uprkos svojoj grabežljivoj prošlosti, muzej je obećao da će nastaviti sa „posvećenošću sprovođenju politika koje će na transparentan i blagovremen način odgovoriti na zahteve za povratak ili zajedničko upravljanje“.
Čak i pre nego što je objavio svoju politiku o „etičkom povratku“, Smitsonijan se u martu obavezao da će repatrijati 39 bronzanih skulptura u Nigeriju, koja je decenijama zahtevala povratak „Beninskih bronzanih“. Muzej je na njihovo mesto postavio izložbu fotografija i znak na kome je saopšteno da je organizacija prepoznala „traumu, nasilje i gubitak koje ovakvi prikazi ukradenog umetničkog i kulturnog nasleđa mogu da nanesu žrtvama tih zločina, njihovim potomcima i široj zajednici“.
Mnoge skulpture su oteli iz Benin Sitija 1897. godine od strane Britanaca, koji su – prema veb stranici Smithsonian-a – „zaplenili svo kraljevsko blago, dajući deo pojedinim oficirima, ali većinu odnevši na aukciju u Londonu da plate troškove ekspedicije . Opljačkani predmeti su na kraju stigli u muzejske i privatne kolekcije širom sveta.
Ovakvi moralno sumnjivi putevi distribucije odgovorni su za veliki deo pretkolonijalne umetnosti koja je dospela u zapadne muzeje, uključujući Metropoliten muzej umetnosti u Njujorku, koji je prošle godine vratio sopstvena dela iz kolekcije Benin Bronzes. Muzej je takođe vratio nepalsku skulpturu iz desetog veka opljačkanu iz hrama u dolini Katmandua.
Smitsonijan institut sebe opisuje kao „najveći svetski muzej, obrazovni i istraživački kompleks“.
