Muzika ima moć da nas prenese u druga vremena i mesta, bilo da se radi o kraju u kom smo odrasli ili o trenutku koji je davno izgubljen u praistoriji. Istraživači su sada analizirali isečak nota od 55 nota iz Škotske iz 16. veka, rekreirajući zvuk povezan sa kulturom za koju nijedna druga muzika nije preživela.
Zapis je pronađen na marginama stranice prikačene uz knjigu koja je sama po sebi od istorijske važnosti: Aberdinski brevijar iz 1510. godine. Zbirka molitava, čitanja i himni sada nije na listama bestselera, ali je to bila prva knjiga u punoj dužini koja je štampana u Škotskoj.
Tim sa KU Leuven u Belgiji i Univerziteta u Edinburgu u Velikoj Britaniji sada je analizirao muzički fragment, koji je otkriven u knjizi još 2011.
Iako je fragment uparen sa malo poznatim hrišćanskim pojanjem koji se danas peva u nekim anglikanskim crkvama tokom današnjeg posta pod nazivom Cultor Dei, memento („Sluga Božji, zapamti“), istraživači nisu sigurni da li su beleške bile namenjene instrumente ili hor. Bez obzira na to, ostatak notacije dovoljan je stručnjacima da prošire svoje znanje o liturgijskoj kulturi pre reformacije u Škotskoj.
„Samo iz jednog muzičkog reda iscrtanog na praznoj stranici možemo da čujemo himnu koja je ćutala skoro pet vekova, mali, ali dragocen artefakt muzičke i verske tradicije Škotske“, kaže muzikolog Dejvid Koni sa Univerziteta u Edinburgu. .
„Činjenica da je naš tenor deo harmonije sa dobro poznatom melodijom znači da možemo da rekonstruišemo ostale delove koji nedostaju.
Muzika je došla bez ikakvog naslova ili atribucije, ali su je istraživači prepoznali kao polifonu kompoziciju u dve linije: vrstu muzike u kojoj se peva ili svira više melodija istovremeno.
To je onda dovelo do Cultor Dei, memento. Notacija je savršeno usklađena sa tenorskim delom vokalne harmonizacije himne. Kako je možda zvučala otpevana verzija notnog zapisa, možete čuti u rekonstrukciji objavljenoj ovde.
To je jedan od retkih muzičkih zapisa koje imamo iz ovog perioda, i jedini koji je preživeo sa severoistočne Škotske, što ga čini ključnim novim otkrićem za proučavaoce ovog perioda muzike.
„Dugo se smatralo da je Škotska pre reformacije bila neplodna pustoš kada je u pitanju sakralna muzika“, kaže muzikolog Džejms Kuk sa Univerziteta u Edinburgu.
„Naš rad pokazuje da je, uprkos prevratima reformacije koja je uništila mnogo očiglednijih dokaza o njoj, postojala snažna tradicija visokokvalitetnog muziciranja u škotskim katedralama, crkvama i kapelama, baš kao i svuda u Evropi. „
Studija je takođe istraživala istoriju vlasništva i stvaranja knjige, pronalazeći veze sa katedralom u Aberdinu i kapelom Svete Marije u Rattraju u Aberdinširu, ali bez naznaka ko je mogao da je napisao muziku. Ovo otkriće je podstaklo istraživače da pogledaju druge slične tekstove za muzičke znakove – vrlo moguće zabeležene na marginama.
„Možda je da dalja otkrića, muzička ili neka druga, još uvek čekaju na praznim stranicama i marginama drugih štampanih knjiga iz šesnaestog veka koje se čuvaju u škotskim bibliotekama i arhivima“, kaže muzikolog Pol Njutn Džekson iz KU Leuven.
