Arheološka iskopavanja takođe pronalaze olovni sarkofag u obliku tela zakopan u srcu spomenika uništenog požarom.
Arheološka iskopavanja ispod katedrale Notr Dam otkrila su izuzetno blago statua, skulptura, grobnica i delova originalnog krovnog paravana koji datira iz 13. veka, prenosi Guardijan.
Nalaz je uključivao nekoliko drevnih grobnica iz srednjeg veka i olovni sarkofag u obliku tela zakopan u srcu spomenika uništenog požarom ispod poda transepta.
Francuski stručnjaci opisali su otkriće kao „izvanredno i emotivno“.
„Sva ta bogatstva smo otkrili samo 10-15 cm ispod podnih ploča. Bilo je potpuno neočekivano. Bilo je izuzetnih delova koji dokumentuju istoriju spomenika“, rekao je Kristof Benijer, koji je bio na čelu naučnog tima za iskopavanje.
„Bio je to emotivan trenutak. Odjednom smo imali nekoliko stotina komada od malih fragmenata do velikih blokova uključujući izvajane ruke, stopala, lica, arhitektonske ukrase i biljke. Neki komadi su još uvek bili u boji.”
Otkriće je otkrio francuski nacionalni arheološki institut Inrap u četvrtak. Tim sa instituta je pozvan da izvrši „preventivno kopanje“ ispod dela poda katedrale između februara i aprila pre nego što je izgrađena skela visoka 100 stopa i teška 600 tona za rekonstrukciju tornja spomenika.
Do sada je ostalo samo nekoliko delova originalnog paravana Notre Dame, kitnjaste pregrade između priprate i naosa koja je odvajala sveštenstvo i hor od kongregacije. Neki od njih se nalaze u skladištima katedrale, dok su drugi izloženi u Luvru. U katoličkim crkvama većina je uklonjena tokom kontrareformacije u 16. i 17. veku. Čini se da je ostatak krova Notr Dama pažljivo sahranjen ispod poda katedrale tokom restauracije zgrade od strane Eugene Viollet-le-Duc – koji je dodao toranj – sredinom 19. veka.
Jedan od najneobičnijih komada bila je netaknuta skulptura glave čoveka, za koju se veruje da predstavlja Isusa, isklesanu od kamena. Još jedan blok od krovnog paravana, za koji se veruje da potiče iz 13. veka, prikazuje spomenik u gotičkom stilu.
Timu Inrap-a je dat strogi vremenski okvir i samo određeno područje u kojem će izvršiti iskopavanje. Nakon što je u aprilu 2019. požar zahvatio katedralu staru 850 godina, jedan od najsimboličnijih i najposećenijih spomenika u Parizu, skoro uništivši čitavo zdanje, predsednik Emanuel Makron obećao je da će je ponovo izgraditi i otvoriti za misu za pet godina.
Prošlog septembra, general Žan-Luj Žoržlin, imenovan da nadgleda restauraciju, rekao je da je uspostavljena bezbednost strukture katedrale, što znači da bi restauracija i rekonstrukcija delova uništenih u požaru mogla da počne. On je rekao da će katedrala biti otvorena za službe i javne posete kao što je obećano 2024. godine.
Besnier je rekao da su identifikovali nekoliko drugih ploča krovnog paravana ispod poda, ali su one bile izvan određene granice iskopavanja. „Znamo da su tamo i da neće biti oštećeni. Nadamo se da ćemo kasnije moći da ih otkrijemo“, rekao je on.
Iskopavanje je takođe otkrilo mrežu zidanih grejnih cevi postavljenih ispod poda u 19. veku.
Stručnjaci veruju da olovni sarkofag može sadržati telo visokog crkvenog zvaničnika koje verovatno datira iz 14. veka. Kamera unesena u kovčeg otkrila je ostatke biljaka ispod glave pokojnika, pored kose i delove tkanine, ali nije bilo pločice koja bi identifikovala stanara.
Dominik Garsija, predsednik Inrap-a, rekao je da će biti sprovedena dalja ispitivanja, uključujući DNK testove, ali je dodao: „Sarkofag koji sadrži ljudsko telo nije arheološki objekat. Ovo su ljudski ostaci i dok ispitujemo sarkofag i analiziramo telo i druge predmete unutra, moramo to učiniti s poštovanjem.
On je rekao da nije doneta odluka o tome gde će telo biti ponovo sahranjeno nakon što se testovi završe. „Prerano je reći. Moguće je da će biti ponovo sahranjen negde u katedrali.“
