Par istraživača, jedan sa Univerziteta Misuri u Sent Luisu, drugi sa Univerziteta Džons Hopkins, pronašao je dokaze o tetovažama na telima žena koje su živele u Egiptu pre hiljadama godina. U svom radu objavljenom u The Journal of Egiptian Archaeologi, Marie-Lis Arnette i Anne Austin, opisuju tetovaže i iznose svoje ideje o tome zašto su ih žene imale.
Početkom 1920-ih, arheolozi su otkrili drevni grad po imenu Deir el-Medina u blizini reke Nil u Egiptu. Prethodno istraživanje je pokazalo da je grad bio aktivan tokom godina od 1550. do 1070. pre nove ere, i služio je kao zajednica za smeštaj muškaraca (i njihovih porodica) koji su gradili grobnice za egipatske kraljevske porodice. Tokom godina, istraživači su otkrili da je grad bio uredno planiran sa ravnomernim ulicama i domovima za ljude koji su tamo živeli. U ovom novom naporu, istraživači su proučavali mumije pronađene u gradu kada su naišli na dokaze o tetovažama.
Istraživači su proučavali dve ženske mumije uklonjene iz dve grobnice u selu. Jedna je bila opljačkana, a mumija odmotana. Proučavajući mumificiranu kožu, istraživači su pronašli dokaze o tetovaži. Uspeli su da naprave prikaze zdele, rituala pročišćavanja i prikaza Besa, egipatskog boga čija je uloga bila da štiti žene i decu, posebno tokom porođaja.
Druga mumija, još umotana, proučavana je pomoću infracrvene fotografije (arheolozi više ne odmotavaju mumije). Ispostavilo se da su to ostaci sredovečne žene sa drugom tetovažom. Ova tetovaža je prikazivala vedjat (Horacovo oko) i Besa, ovog puta sa krunom od perja. Takođe je imala cik-cak liniju ispod drugih figura, što je verovatno predstavljalo močvaru, gde su ljudi tog vremena odlazili da se rashlade i ponekad da ublaže bol, kakav bi se osećao tokom porođaja. Istraživači sugerišu da izgleda da dve tetovaže predstavljaju zahtev onih koji ih nose za zaštitu tokom porođaja.
Istraživači primećuju da su na lokalitetu pronađene i glinene figurice koje prikazuju tetovaže na donjem delu leđa i gornjim butinama žena, koje su takođe imale slike Besa.
