Nemogućnost porodice Živić iz Kragujevca da do kraja završi izgradnju započete invalidske rampe, postavlja pitanje kako je uopšte moguće da nekome smeta izgradnja rampe za invalide ispred zgrade, piše Nova.rs.
Milena Živić, majka mladića Miloša koji je u invalidskim kolicima, razočarana je prijavama komšija inspekcijama, zbog kojih sada ne može do kraja da završi rampu, koja bi njenom sinu značajno pomogla u samostalnom funkcionisanju.
„Održali smo sastanke sa stanarima i smatrali smo da nema nikakvih problema i da ne treba da tražimo dozvole od nadležnih, jer je to prosto humani čin za momka koji je doživeo bolest u 24. godini. Pre toga je bio sportista i to vrhunski, sada se bori za svoj normalan život i mislili smo da je sasvim normalno da ima rampu“, rekla je za jutarnji program „Probudi se“ njegova majka Milena, koja je inicirala izgradnju i učestvuje sa najvećim delom novčanih sredstava.
Prijavom pojedinih komšija, koji se bune protiv izgradnje rampe, jednako je šokirana i razočarana upravnica Stambene zajednice Lepenički bulevar 21 Violeta Mišić, prenosi Nova.rs.
„Svakog dana sam gledala Milenu kako na rukama podiže i spušta mladića koji ima skoro sto kilograma. To je velika muka. Sasvim prirodno je bilo da se tom mladom čoveku omogući iole normalno funkcionisanje. Mi smo u zgradi ispoštovali sve procedure, održali sastanke, komunicirali sa arhitektom, uradili projekte, sve procedure smo ispoštovali i uradili po zakonu. Očekivali smo da će ići prirodnim putem, da će ljudi biti humani. Međutim, kada su počeli radovi, imali smo razne prepreke, prijavljivanje inspekciji, pisana su anonimna pisma, lomljena je imovina zgrade. Prosto nešto, u šta ne možete da poverujete da se dešava“, rekla je upravnica zgrade.
Ona je istakla i da izgradnja invalidske rampe, ne iziskuje nikakva finansijska sredstva od stanara, jer je majka mladića u invalidskim kolicima najveći deo sama finasirala, pa je dodatno rozačarana reakcijom komšija.
U stambenoj zajednici Lepenički bulevar 21, predviđena je ugradnja pokretne invalidske rampe koja bi se podizala i spuštala samo kada bi je koristio mladić u kolicima, a potom bi stepenište bilo slobodno za neometano funkcionisanje ostalih stanara. Polovina rampe u unutranjosti zgrade je već urađena, ali su stanari anonimnim prijavama inspekciji sprečili da se rampa produži i na stepenište ispred zgrade.
„Moj sin koristi električna invalidska kolica i prilično je samostalan. Ako se ugradi rampa onda mu nije potrebna ničija pomoć. On je u radnom odnosu i kada ide na posao, ja svako jutro moram da ga spustim, a popodne stariji sin dođe da ga podigne. Mi živimo u ovoj zgradi 42 godine i zatečana sam ovim nehumanim postupkom i postupcima ljudi koji nemaju nimalo empatije, nimalo poštovanja prema njemu kao ličnosti, prema bolesti i prema osobi sa invaliditetom“, razočarana je majka Milena ponašanjem pojedinih komšija koji su se usprotivili izgradnji invalidske rampe.
