Istraživačka perspektiva je nedavno objavljena u Oncoscience, pod naslovom „Skvamozni ćelijski karcinom usne duplje — praćenje lečenja i udaljeno metastatsko ponašanje“.
Kategorija: Zdravlje
Ekspert otkriva iznenađujuću vezu između oralnog zdravlja i vašeg mozga
Nova studija u Japanu ponovo je pokrenula pitanja o odnosu između oralnog zdravlja i zdravlja mozga; za koje se većina stručnjaka slaže da su iznenađujuće međusobno povezane.
Kako veštačka inteligencija može transformisati dijagnozu i lečenje depresije
Veštačka inteligencija (AI) je spremna da promeni način na koji dijagnostikujemo i lečimo bolesti. To bi moglo biti posebno korisno za depresiju jer bi moglo postaviti tačnije dijagnoze i odrediti koji tretmani će vjerovatnije djelovati.
Pet saveta za muškarce: Kako povećati plodnost i očuvati zdravlje sperme
Neplodnost se često smatra ženskim problemom, ali jedan od tri IVF ciklusa u Australiji uključuje mušku neplodnost.
Svemirska anemija: lansiranje rakete može izazvati pucanje vaših krvnih ćelija
Za otprilike osam minuta koliko je potrebno da se ljudsko biće spusti sa lica naše planete i uđe u orbitu, njihovo telo naiđe na razornu silu gravitacije kakvu se ništa ne oseća na Zemlji.
Studija o Alchajmeru otkriva kako toksične gomile deformišu neurone u njihovoj srži
Nije sasvim razumljivo kako Alchajmerova bolest počinje ili uzima maha, ali se smatra da zamršeni tau proteini u mozgu igraju ključnu ulogu – a novo istraživanje baca svetlo na razornu štetu koju ovi proteinski spletovi mogu da izazovu.
Studija otkriva da se prostorno zanemarivanje javlja nakon povrede mozga, kao i moždanog udara
Studija koju je sprovela Fondacija Kessler izvestila je o značajnoj učestalosti prostornog zanemarivanja među pojedincima koji su podvrgnuti rehabilitaciji zbog traumatske povrede mozga (TBI). Članak „Prostorno zanemarivanje ne javlja se samo nakon moždanog udara, već i nakon traumatske povrede mozga“, objavljen je u Annals of Phisical and Rehabilitation Medicine. Autori su Peii Chen, Ph.D., Kessler fondacije i Kimberli Hreha, EdD, OTR/L, sa Univerziteta Duke.
Studija prikazuje mogućnosti za bolji način dijagnostikovanja gestacionog dijabetesa
Profesor Rutgersa i drugi istraživači su izvršili sistematski pregled i meta-analizu kako bi procenili studije koje upoređuju perinatalne ishode među osobama sa gestacijskim dijabetesom melitusom. Težina trudnoće i biohemijski markeri mereni u krvi žena sa gestacijskim dijabetesom melitusom (GDM) bili su povezani sa povećanim rizikom od loših ishoda trudnoće, što sugeriše novi pravac za preciznu dijagnostiku, prema istraživačima.
Ekrani su svuda, kako da zaštitite svoj vid
Ekrani su svuda – na stolovima, u krilu, na zidu – a naprezanje očiju je privremeno, ali neprijatno stanje koje dolazi sa prekomernom upotrebom.
Većina budućih majki propušta vitamine važne za njihovo zdravlje i bebu
Naše telo zahteva mnogo važnih vitamina i minerala da bi dobro funkcionisalo. Vitamini B, na primer, posebno su važni za mnoge naše svakodnevne funkcije – uključujući nivoe energije, zdravlje ćelija i funkciju nerava.
Studija otkriva koliko vam je vežbi potrebno nedeljno da kontrolišete krvni pritisak
Kada je u pitanju vežbanje za zdravlje srca, ne želite da dostignete vrhunac prerano u životu. Nedavna istraživanja sugerišu da ako želite da se zaštitite od visokog krvnog pritiska kako starite, morate da igrate dugu igru i održavate nivo vežbanja do srednjih godina.
Cirkadijalni ritam i zdravlje srca: Noćne sove podložnije kalcifikaciji arterija
Kalcifikacija arterija je skoro dvostruko češća kod noćnih sova u poređenju sa ranim pticama, prema studiji Univerziteta u Geteborgu, Švedska. Čini se da je cirkadijalni ritam posebno važan za srce i krvne sudove u ranim stadijumima bolesti.
Zašto smo usred epidemije gojaznosti
Od 2010. godine broj gojaznih u Danskoj se udvostručio, dok su druge zemlje zabeležile još veći porast. Ali šta je ovo počelo i šta ga pokreće? Profesor emeritus Thorkild I. A. Sørensen opisuje epidemiju gojaznosti i predlaže novu teoriju.
Zagađen vazduh znači više napada astme za gradsku decu
Zagađenje vazduha može izazvati više napada astme kod urbane dece i tinejdžera, izveštava nova studija. Čak i umereni nivoi ozona i finih čestica u vazduhu – dva sastojka smoga – izgleda da povećavaju rizik kod dece od napada astme.
Evolutivni trag umnjaka: Zašto ih ljudi imaju i šta nam otkrivaju o našoj dalekoj prošlosti
Umnjaci su treći set kutnjaka koji se nalaze na samom zadnjem delu usta. Izgledaju kao prvi i drugi kutnjaci, ali ponekad mogu biti malo manji.
Prsluk može pomoći u predviđanju rizika od iznenadne srčane smrti
Prsluk za višekratnu upotrebu koji može da mapira električnu aktivnost srca u finim detaljima potencijalno bi se mogao koristiti za bolju identifikaciju ljudi sa visokim rizikom od iznenadne srčane smrti, sugeriše nova studija koju su vodili istraživači UCL.
Budućnost zdravlja srca: Istraživači razvijaju vakcinu za snižavanje holesterola
Skoro dve od pet odraslih osoba u SAD imaju visok holesterol, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Nelečen, visok holesterol može dovesti do srčanih bolesti i moždanog udara, koji su dva od glavnih uzroka smrti u SAD širom sveta; Kardiovaskularne bolesti odnesu skoro 18 miliona života svake godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Novi pristup prevenciji samoubistava: Fokus na „kada je osoba u opasnosti?“
Tradicionalni pristupi prevenciji samoubistva fokusirani su na „ko je u opasnosti?“ Cilj je identifikovati pojedinca i pomoći mu da dobije podršku.
Korišćenje veštačke inteligencije za dijagnozu autizma kod dece
Multiinstitucionalni korejski tim dečjih i adolescentnih psihologa, bihevioralnih naučnika, oftalmologa i stručnjaka za informatiku biomedicinskih sistema otkrio je da sistemi veštačke inteligencije zasnovani na dubokom učenju mogu precizno dijagnostikovati decu sa autizmom. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu JAMA Netvork Open, grupa je kreirala alat za dijagnostiku autizma koristeći sistem veštačke inteligencije zasnovan na učenju i testirala ga na ljudskim subjektima.
Istraživanje o lekovima za mršavljenje otkriva izazove dugoročne primene
Uprkos efikasnosti novije generacije lekova protiv gojaznosti – nazvanih agonisti GLP-1 receptora – malo njih može da ih toleriše na duži rok. Nova studija, objavljena u časopisu Obesiti, otkriva da od ljudi kojima su prepisani lekovi za mršavljenje, samo 44% ih je i dalje uzimalo nakon tri meseca, a samo 19% nakon godinu dana.