Kategorija: Nauka

Danas je opasno stanje životne sredine često u vestima. Mnoge priče opisuju kako ljudska bića oštećuju Zemlju i raspravljaju o načinima da se to spreči.

Dalje

Istraživači sa Univerziteta Jejl otkrili su da metabolizam glukoze igra ključnu ulogu u vođenju ranog razvoja mišjih embriona, otkrivajući da specifični metabolički putevi regulišu esencijalnu ćelijsku signalizaciju tokom ključnih faza embriogeneze.

Dalje

Mačke su majstori misterije – posebno kada je u pitanju njihovo zdravlje. Često, njihova nelagodnost ostaje neprimećena sve dok se ne pojavi ozbiljan problem. Jedno takvo stanje koje zaslužuje pažnju je megakolon — težak oblik zatvora koji, ako se ne leči, može drastično uticati na kvalitet života vaše mačke.

Dalje

Sistematski pregled i mrežna meta-analiza 68 studija nisu pronašli jasne dokaze da bilo koji specifični antipsihotik značajno poboljšava kognitivne funkcije kod pacijenata sa poremećajima spektra šizofrenije u poređenju sa placebom.

Dalje

Pogled na vatrenu kuglu koja se širi nebom izaziva čuđenje i uzbuđenje i kod dece i kod odraslih. To je podsetnik da je Zemlja deo mnogo većeg i neverovatno dinamičnog sistema.

Dalje

Naučnici su obnovili aktivnost u mozgu svinja do skoro sat vremena nakon što je cirkulacija prestala. U nekim slučajevima, funkcionalnost je održavana satima kroz iznenađujuće otkriće istraživača u Kini.

Dalje

Veliki komunikacioni satelit se razbio u orbiti, što utiče na korisnike u Evropi, Centralnoj Africi, Bliskom istoku, Aziji i Australiji, i doprinosi rastućem roju svemirskog smeća koji zamagljuje susedstvo naše planete.

Dalje

Čile je lansirao vakcinu opisanu kao prvu takve vrste koja steriliše pse godinu dana i očekuje se da će se prodavati u nekoliko desetina zemalja.

Dalje

Studija istraživača sa Univerziteta Harvard sugeriše da su udari meteorita možda imali ključnu ulogu u stvaranju uslova za razvoj života na Zemlji. Njihova dalja istraživanja Barberton Greenstone pojasa u Južnoj Africi ima za cilj da rasvetli ovaj misteriozni period u istoriji naše planete i da pruži nova saznanja o uticaju udara meteorita na život.

Dalje

Filmovi o pljački često se fokusiraju na uzbudljive avanture i dramu, ostavljajući značajne globalne izazove poput klimatskih promena po strani. Međutim, istraživači, predvođeni klimatskim naučnikom Sandrom Vationijem iz ETH Ciriha, razmatraju mogućnosti korišćenja dijamantskih nanočestica kao potencijalnog rešenja za globalno hlađenje putem metode ubrizgavanja stratosferskog aerosola (SAI).

Dalje

Tim fizičara sa univerziteta u Amsterdamu, Prinstonu i Oksfordu pokazao je da se izuzetno lagane čestice poznate kao aksioni mogu pojaviti u velikim oblacima oko neutronskih zvezda. Ovi aksioni bi mogli da formiraju objašnjenje za neuhvatljivu tamnu materiju koju kosmolozi traže – i štaviše, možda ih nije previše teško posmatrati.

Dalje

Alarmantno otkriće istraživača sa Univerziteta Guelph izaziva zabrinutost za zdravlje, opstanak i reprodukciju bumbara. U of G istraživači nauka o životnoj sredini dr. Najdžel Rejn i Sabrina Rondo su otkrili da je veća verovatnoća da će matice bumbara prezimiti u zemljištu kontaminiranom pesticidima nego u čistom tlu – iz razloga koje još uvek nisu sasvim razumeli.

Dalje

Kako planeta nastavlja da se zagreva, a posledice klimatskih promena izazvanih ljudima nastavljaju da se pojačavaju, potreba za pronalaženjem načina za ublažavanje klimatskih promena raste. U Nature Communications, Univerzitet u Kaliforniji, naučnici Irvine opisuju novu tehniku koja im omogućava da vide kako složeni organski molekuli napravljeni od morskih bakterija mogu da skladište ugljenik koji zagreva klimu u dubokom okeanu.

Dalje

Neki od danas najčešće korišćenih lekova, uključujući penicilin, otkriveni su kroz proces koji se zove fenotipski skrining. Koristeći ovu metodu, naučnici u suštini bacaju lekove na problem — na primer, kada pokušavaju da zaustave rast bakterija ili poprave ćelijski defekt — a zatim posmatraju šta se dalje dešava, a da prethodno ne znaju kako lek deluje.

Dalje

Zapostavljene tropske bolesti odnose se na grupu bolesti koje pogađaju milione ljudi širom sveta, često u siromašnim oblastima sveta, a ipak ne dobijaju naučnu pažnju koju zaslužuju. Šistosomijaza je jedna takva bolest – uporna parazitska infekcija koja pogađa oko 250 miliona ljudi u 78 zemalja, posebno u Africi i Latinskoj Americi.

Dalje

Svet ubrzano prelazi na obnovljive izvore energije, ali postoje nedostaci. Solarna energija pada noću, a energija vetra se povlači i neredovno raste. Potrebno je razviti nove tehnologije koje mogu skladištiti energiju iz električne mreže kada ima viška i koristiti je kada je nema dovoljno.

Dalje

Kod ljudi sa epilepsijom, progresija neuroaksonalnog gubitka mrežnjače se može detektovati tokom kratkoročnog praćenja, prema studiji objavljenoj na internetu 9. oktobra u Epilepsiji.

Dalje

Martina Lamberti je 17. oktobra 2024. javno odbranila doktorat. teza „Upoznajte prošlost da biste videli budućnost: pamćenje i predviđanje u in-vitro kortikalnim neuronima“, na Univerzitetu Tvente. Njeno istraživanje baca svetlo na to kako mozak predviđa buduće događaje i formira sećanja. Ovi nalazi bi mogli otvoriti nova vrata u razumevanju neuroloških stanja poput demencije.

Dalje

Poslednjih decenija naučili smo ogromne količine o univerzumu i njegovoj istoriji. Tehnologija teleskopa koji se brzo razvija – i na Zemlji i u svemiru – bila je ključni deo ovog procesa, a oni koji bi trebalo da počnu da rade u naredne dve decenije trebalo bi da pomere granice našeg razumevanja kosmologije mnogo dalje.

Dalje

Na Zemlji postoje milioni vrsta o kojima još uvek ništa ne znamo. Istraživači ove vrste nazivaju „biološka tamna materija“, ali nove metode nam mogu brže pružiti bolji pregled.

Dalje