Uobičajena aminokiselina, glicin, može da isporuči „usporeni“ signal mozgu, što verovatno doprinosi velikoj depresiji, anksioznosti i drugim poremećajima raspoloženja kod nekih ljudi, otkrili su naučnici sa Instituta za biomedicinske inovacije i tehnologije Vertheim UF Scripps.
Kategorija: Nauka
Spremni za trčanje: Saveti za izbor pravih patika za trčanje
Čestitamo na postavljanju cilja da trčite trku na duge staze. Upravo ste se pridružili grupi
Biljke pod stresom emituju zvukove u vazduhu koji se mogu otkriti sa udaljenosti više od metra
Kako zvuči biljka pod stresom? Pomalo kao da se otvori folijom. Istraživači u Izraelu izveštavaju u časopisu Cell od 30. marta da biljke paradajza i duvana koje su pod stresom – zbog dehidracije ili odsecanja stabljika – emituju zvukove koji su po jačini uporedivi sa normalnim ljudskim razgovorom. Učestalost ovih zvukova je previsoka da bi naše uši mogle da ih otkriju, ali ih verovatno mogu čuti insekti, drugi sisari, a možda i druge biljke.
Sprečavanje smrti novorođenčadi povezano sa spavanjem
Smrti novorođenčadi uzrokovane spavanjem su prijavljeni kao jedan od vodećih uzroka neprirodne smrti novorođenčadi u zemlji. Stručnjak sa Bejlor koledža medicine objašnjava kako da se obezbedi sigurnost spavanja beba i zašto njihova bezbednost može biti ugrožena.
Ograničite upotrebu ekrana kod dece mlađe od šest godina
Deca koja su u redovnom kontaktu sa ekranima mobilnih telefona, tableta ili kompjutera su razdražljivija i imaju lošiju pažnju, pamćenje i koncentraciju od onih koja ih ne koriste“, upozorio je psiholog.
Habl otkriva da Saturnovi prstenovi zagrevaju njegovu atmosferu
Tajna se skrivala na vidiku 40 godina. Ali bio je potreban uvid astronoma veterana da sve to spoji u roku od godinu dana, koristeći posmatranja Saturna sa NASA-inog svemirskog teleskopa Habl i penzionisanu sondu Kasini, pored svemirskih letelica Voiager 1 i 2 i penzionisane misije International Ultraviolet Ekplorer.
Istraživači pronalaze način da izvuku više vode iz vazduha koristeći metalno-organski okvir
Hemičari i inženjeri pronalaze inovativne načine da pristupe vodi – uključujući i izvlačenje iz vazduha. Sada su istraživači Univerziteta u Čikagu pronašli način da izvuku još više vode.
Čini se da glodari prave iste logičke greške kao i ljudi
Čini se da životinje, kao i ljudi, muče problem Linde.
Šaka borovnica dnevno može pomoći u poboljšanju funkcije mozga
Novo istraživanje sa Kingovog fakulteta prirodnih nauka i medicine otkrilo je da svakodnevno jedenje šake divljih borovnica ima zdravstvene prednosti, uključujući sniženje krvnog pritiska, brže vreme reakcije i poboljšano pamćenje i kogniciju mozga.
Nove nanočestice mogu izvršiti uređivanje gena u plućima
Inženjeri sa MIT-a i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Masačusetsu dizajnirali su novi tip nanočestica koje se mogu primeniti u pluća, gde mogu da isporuče RNK koja kodira korisne proteine.
Identifikovan novi kandidat za gen za osetljivost na rak dojke
Rad objavljen u American Journal of Human Genetics predlaže varijante gena ATRIP kao kandidata za gen za osetljivost na rak dojke na osnovu studije na ženama bez bilo koje od poznatih varijanti gena povezanih sa rakom dojke.
Otkriven ključni mehanizam koji kontroliše razvoj ljudskog srca
Vriting in Science Advances Istraživači sa Univerziteta u Kelnu opisuju ključni mehanizam koji kontroliše proces donošenja odluka koji omogućava matičnim ćelijama ljudskog embriona da naprave srce. Ova otkrića omogućavaju bolji uvid u to kako se ljudsko srce formira u embrionu i šta može poći naopako tokom formiranja srca, uzrokujući srčane bolesti ili, u najgorem slučaju, prekid embriona.
Insekti imaju složeniji imuni sistem nego što se ranije mislilo
Ljudi i drugi kičmenjaci (poput sisara, ptica, riba, gmizavaca i vodozemaca) imaju složen, višestruki imuni sistem koji nas štiti od stalne navale buba i drugih gada. Ali šta je sa insektima i drugim beskičmenjacima?
Masivna džinovska egzoplaneta otkrivena sa TESS-om
Koristeći NASA-in satelit za istraživanje tranzitnih egzoplaneta (TESS), astronomi su otkrili novu egzoplanetu koja kruži oko udaljene zvezde. Novootkriveni vanzemaljski svet, označen kao TOI-4603 b, veličine je Jupitera i oko 13 puta masivniji od najveće planete Sunčevog sistema. Otkriće je detaljno opisano u radu objavljenom 21. marta u arKsiv repozitoriju pre štampe.
Piezoelektrični efekat u tečnostima primećen prvi put
Par hemičara sa Državnog univerziteta u Mičigenu po prvi put je primetio piezoelektrični efekat u tečnostima. U svom radu objavljenom u The Journal of Phisical Chemistri Letters, Md. Ikbal Hossain i G. J. Blanchard, opisuju slučajno posmatranje svojstva dok proučavaju jonske tečnosti.
Eksperimentom se pronalazi masa gluona u protonu
Nuklearni fizičari su možda konačno utvrdili gde se u protonu nalazi veliki deo njegove mase. Nedavni eksperiment sproveden u Nacionalnom akceleratorskom postrojenju Tomasa Džefersona američkog Ministarstva energetike otkrio je radijus mase protona koju generiše snažna sila dok spaja kvarkove građevnog bloka protona. Rezultat je nedavno objavljen u časopisu Nature.
Povećava se jaz stope smrtnosti između SAD i Evrope
Nova analiza pokazuje da, u poređenju sa evropskim zemljama sa sličnim visokim prihodima, SAD nastavljaju da imaju znatno veće stope smrtnosti u svim slučajevima osim u najstarijim uzrastima, što dovodi do više „prekomernih smrtnih slučajeva“, a ovaj jaz se povećao tokom pandemije COVID-19.
Teške respiratorne infekcije povezane sa urođenim kardiovaskularnim defektima
Doživljavanje teških respiratornih infekcija tokom prvog tromesečja trudnoće utrostručuje rizik od nekih kardiovaskularnih defekata pri rođenju, pokazala je studija UNSV u Sidneju.
Grip povećava kratkoročne šanse za srčani udar šest puta
Grip nije zabavan iz mnogo razloga, ali takođe može izazvati srčani udar, sugeriše nova studija.
Kako esencijalne aminokiseline utiču na razvoj nervnih ćelija
Razvoj mozga sastoji se od niza koordinisanih koraka, koji su uglavnom instruisani našim geni. Tokom ovih koraka, pravilno pozicioniranje i funkcionalnost nervnih ćelija u mozgu (neuroni) su kritični – nefunkcionalni ili pogrešno postavljeni neuroni mogu dovesti do teških neuropatoloških posledica. Mutacije u genima koji koordiniraju ovaj program često su povezane sa neurorazvojnim poremećajima; međutim, ekološki stresori kao što su nedostatak hranljivih materija ili neuhranjenost takođe mogu uticati na razvoj mozga. Ipak, vrlo malo se zna o važnosti specifičnih hranljivih materija i ulozi metabolizma tokom razvoja mozga.