Ništa ne može ići brže od svetlosti. To je pravilo fizike utkano u samo tkivo Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti. Što brže nešto ide, to se više približava svojoj perspektivi zamrzavanja vremena do zastoja.
Kategorija: Nauka
Naučnici su uzgajali ‘mini mozak’ matičnih ćelija, a zatim su mozgovi razvili oči
Mini mozgovi uzgojeni u laboratoriji iz matičnih ćelija spontano su razvili rudimentarne strukture oka, objavili su naučnici u fascinantnom radu iz 2021.
Nove biljne vrste koje ne koriste fotosintezu
Prekriveni senkama očaravajućih azijskih šuma, čudne izrasline mogu se videti kako vire između lišća poput duhova davno mrtvog cveća.
Model pojednostavljuje analizu proizvodnje vodonika
Predviđeno je da će se potražnja za vodonikom u Sjedinjenim Državama nekoliko puta povećati do 2050. godine, jer njegova proizvodnja postaje sve konkurentnija. Iako je vodonik jedan od najzastupljenijih elemenata na Zemlji, molekularni vodonik se prirodno ne nalazi u prirodi i treba da se proizvodi iz sirovina kao što su voda, biomasa ili fosilna goriva, a svi ovi procesi zahtevaju unos energije.
Fizičari otkrivaju novi način da ‘vide’ objekte bez gledanja u njih
Obično, da bismo izmerili objekat, moramo na neki način da stupimo u interakciju sa njim. Bilo da se radi o udaru ili udarcu, odjeku zvučnih talasa ili pljusku svetlosti, skoro je nemoguće gledati bez dodirivanja.
Istraživanje otkriva cirkadijalne mehanizme sata voćne mušice
Što su temperature više, fiziološki procesi su brži. Ali postoji izuzetak: takozvani cirkadijalni sat, koji reguliše ciklus spavanja i buđenja u organizmima. Fascinantno pitanje za naučnike je zašto unutrašnji sat radi na gotovo nepromenljiv način uprkos fluktuacijama temperatura. Ovo je fenomen poznat kao kompenzacija temperature. Studije pokazuju da različiti molekularni mehanizmi doprinose tome.
Držanje informacija na umu može značiti njihovo skladištenje među sinapsama
Između vremena kada pročitate lozinku za Vi-Fi sa table menija kafića i vremena kada se možete vratiti svom laptopu da biste je uneli, morate je imati na umu. Ako ste se ikada zapitali kako vaš mozak to radi, postavljate pitanje o radnoj memoriji koje istraživači pokušavaju decenijama da objasne. Sada su neuronaučnici sa MIT-a objavili ključni novi uvid da objasne kako to funkcioniše.
Naučnici otkrivaju ulogu heksokinaze 2 u aktivnosti mikroglija
Microglia, primarne imune ćelije i ključni čuvari moždane aktivnosti u mozgu, mogu stalno pratiti mikrookruženje kako bi održali homeostazu mozga. Kada su podvrgnuti akutnom iscrpljivanju ili u uslovima bolesti, oni će se podvrgnuti brzoj proliferaciji, što će rezultirati restauracijom homeostatskog bazena ili formiranjem mikroglijalnih klastera koji okružuju mesta bolesti.
Kičmeni stub se kod savremenih životinja razvija na isti način kao i pre 300 miliona godina
Studija koju su sproveli istraživači iz Muzeja prirode u Berlinu otkrila je evoluciju obrazaca okoštavanja u kičmi četvoronožnih kičmenjaka. Antoine Verriere i njegove kolege su bili u mogućnosti da rekonstruišu obrasce kako su se kosti u kičmenoj koloni formirale kod predaka svih kopnenih kičmenjaka na osnovu velikog skupa podataka modernih i fosilnih kičmenjaka uz uključivanje retkih novih podataka iz 300 miliona godišnji reptil Mesosaurus tenuidens. Rezultati su objavljeni ove nedelje u časopisu Scientific Reports.
Delovanje dve proto-zvezde stvara uslove za formiranje planete
Tim istraživača sa Maks Plank instituta za vanzemaljsku fiziku, koji rade sa kolegom sa Univerziteta Teksas u Ostinu i još jednim iz opservatorije Green Bank u Zapadnoj Virdžiniji, pronašao je dokaze zrelih uslova za formiranje planeta u blizini dve protozvezde u bliskoj orbiti. .
Voda sa Sunca je pronađena na Mesecu
Nova analiza prašine izvučene sa Meseca sugeriše da bi voda vezana na površini Meseca mogla da potiče od Sunca.
Kvazikristal nastao tokom slučajnog električnog pražnjenja
Tim istraživača sa Universita di Firenze, Univerziteta Južne Floride, Kalifornijskog instituta za tehnologiju i Univerziteta Prinston otkrio je pojavu kvazikristala formiranog tokom slučajnog električnog pražnjenja.
Venera može imati debljinu litosfere nalik Zemlji
Jadna stara Venera 9, sovjetski lender Venera, odvojio se od svog orbitera i napravio vrelo, nasilno spuštanje kroz gustu venerinsku atmosferu 22. oktobra 1975, teško sletevši na kružni štit dizajniran da zgužva i apsorbuje udar. Preživeo je samo 53 minuta u intenzivnim površinskim uslovima, prenoseći podatke o oblacima, svetlosnom zračenju, temperaturi i hemiji atmosfere, kao i prvu sliku površine druge planete. A onda je umrlo. Ali njegovi nalazi su bili značajni jer su Venera i Zemlja slične zemaljske planete za koje se veruje da su nastale kroz slične procese.
Rotacije galaksije pomaže u objašnjenju tamne materije
Iako je tamna materija centralni deo standardnog kosmološkog modela, nije bez problema. I dalje postoje mučne misterije u vezi sa tim stvarima, među kojima je i činjenica da naučnici nisu pronašli direktne dokaze o tome.
Utvrđeno je da ketamin povećava signalnu ‘buku’ u mozgu
Međunarodni tim istraživača, uključujući Sofiju Kulikovu, višeg naučnog saradnika na Univerzitetu HSE u Permu, otkrio je da ketamin, kao inhibitor NMDA receptora, povećava pozadinsku buku mozga, uzrokujući veću entropiju dolaznih senzornih signala i ometajući njihov prenos između talamusa i korteks. Ovaj nalaz može doprineti boljem razumevanju uzroka psihoze kod šizofrenije. Članak sa nalazima studije objavljen je u European Journal of Neuroscience.
Tanak film sapuna na mehurićima hladniji od vazduha oko njega
Tim istraživača na Univerzitetu Paris-Saclai, CNRS, otkrio je da je film koji čini obične mehuriće sapuna hladniji od okolnog vazduha. U svom radu objavljenom u časopisu Phisical Reviev Letters, grupa opisuje eksperimente koje su sproveli sa mehurićima od sapuna.
Naučnici otkrili zašto se bebe pomeraju u stomaku
Naučnici su konačno pronašli odgovor na pitanje zašto se bebe ritaju u maminom stomaku. Kažu da to pomaže njihovom razvoju jer nasumični pokreti navodno podstiču razvoj senzomotornog sistema i veština poput koordinacije oko-ruka, otkriva novo istraživanje.
Test ogledala divljih pingvina ukazuje da oni mogu posedovati samosvest
Trojica istraživača — jedan sa Ministarstvom za nauke o Zemlji indijske vlade, drugi sa Indijskim institutom za tehnologiju u Bombaju i treći sa Nacionalnim institutom za napredne studije, takođe u Indiji — otkrili su da neke vrste divljih pingvina mogu imati određeni stepen samosvesti.
Napredak u kvantnoj interferenciji
Ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziku proslavila je fundamentalni interes za kvantnu isprepletanost, a takođe je predvidela potencijalne primene u „drugoj kvantnoj revoluciji“ – novom dobu kada smo u mogućnosti da manipulišemo čudnostima kvantne mehanike, uključujući kvantnu superpoziciju i zapetljanost. Kvantna mreža velikih razmera i potpuno funkcionalna je sveti gral kvantnih informacionih nauka. To će otvoriti novu granicu fizike, sa novim mogućnostima za kvantno računanje, komunikaciju i metrologiju.
Šta se dešava u mozgu kada povraćamo?
Kada jedemo hranu koja je kontaminirana potencijalno štetnim bakterijama, povraćanje je ključni način na koji telo izbacuje toksine. Da bi bliže pogledali proces od pokreta do bacanja, tim istraživača je pratio sličan proces kod miševa, od njihovog creva do mozga.