Kako se smrtonosna bolest koju na ljude mogu preneti krpelji širi se Evropom. EU traži nove testove i vakcinu za infekciju.
Kategorija: Nauka
Pacijenti koriste ping-pong da ublaže Parkinsonovu bolest
Oči Luci Krippner nikada ne napuštaju malu belu loptu dok joj se ruke opuštaju. Kada igra ping-pong kao danas u Berlinu, može na neko vreme da zaboravi da ima Parkinsonovu bolest.
Mikroplastika može pomoći opasnim bakterijama da prežive na plažama
Već neko vreme se shvata da mikroplastika obezbeđuje zaštitno okruženje (tzv. „plastisfera“) u kojem bakterije mogu da prežive u otpadnim vodama. Po prvi put, istraživači sa Univerziteta Stirling u Škotskoj su pratili kako bi to moglo omogućiti bakterijama da prežive put do mora i prođu na naše plaže, gde mogu doći u kontakt sa ljudima.
Mikrofluidni sistemi u obliku merdevina za brzo testiranje osetljivosti na antibiotike
Mogućnost brze identifikacije bakterija rezistentnih na antibiotike može igrati značajnu ulogu u rešavanju globalne antibiotske krize olakšavanjem ciljane i blagovremene primene farmaceutskih lekova. Trenutno, proces dijagnostike bakterijske infekcije traje do tri dana, što dovodi do manje efikasnog lečenja antibiotikom.
Bezbedno biomastilo za štampanje veštačkih organa
Razvoj biomaterijala za veštačke organe i tkiva je aktivna oblast istraživanja zbog porasta slučajnih povreda i hroničnih bolesti, zajedno sa ulaskom u super-stare društvo. Tehnologija 3D bioštampa, koja koristi ćelije i biomaterijale za stvaranje trodimenzionalnih struktura veštačkog tkiva, nedavno je stekla popularnost. Međutim, uobičajeno korišćene biomastila na bazi hidrogela mogu izazvati citotoksičnost zbog hemijskog agensa za umrežavanje i ultraljubičastog svetla koji povezuju molekularnu strukturu fotostvrdnjavajućeg 3D štampanog biomastila.
Infekcije povezane sa zdravstvenom zaštitom veće kod pacijenata hospitalizovanih sa COVID-19
Incidenca infekcija povezanih sa zdravstvenom zaštitom (HAI) bila je veća među hospitalizovanim pacijentima sa COVID-19 nego kod pacijenata bez COVID-19, prema studiji objavljenoj na mreži 13. aprila u JAMA Netvork Open.
Istraživači razvili dozimetar rendgenskih zraka u kapsuli za praćenje u realnom vremenu
U radioterapiji, preciznost ciljanja tumorskog tkiva uz minimiziranje oštećenja zdravog tkiva je ključna. Praćenje doze zračenja koje se isporučuje i apsorbuje u realnom vremenu, posebno u gastrointestinalnom traktu, predstavlja značajnu poteškoću. Pored toga, postojeće metode koje se koriste za praćenje biohemijskih indikatora kao što su pH i temperatura su neadekvatne za sveobuhvatnu evaluaciju radioterapije.
Crne rupe su možda „zamrzle“ rani univerzum
Primordijalne rupe nastale u egzotičnim uslovima Velikog praska su možda postale sopstveni izvor materije i zračenja.
Novi uvidi u kvantne materijale
Centralno lasersko postrojenje (CLF) Saveta za naučne i tehnološke objekte (STFC) slavi objavljivanje prvog rada iz svog novonadograđenog laboratorijskog prostora Artemis.
Ljudi se već 170.000 godina hrane džinovskim kopnenim puževima
Još pre 170.000 godina, Homo sapiens se izdržavao masnom hranom bogatom proteinima: kuvanim mesom džinovskih kopnenih puževa.
Manje ekrana na školskim raspustima za zdraviju decu
Briga o odmoru, sportski programi ili scenske umetnosti – šta god da se interesuje vaše dete, istraživači kažu da je dodavanje strukture školskom raspustu odličan način da deca budu zdrava i aktivna tokom raspusta.
Nova tehnika u dijagnostici Parkinsonove bolesti
Određeni protein se nakuplja u mozgu većine pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, potvrđeno je u studiji u četvrtak koristeći novu tehniku koja se smatra potencijalnom „promenom igre“ koja bi mogla da ukaže na način testiranja na iscrpljujuću bolest.
Kontaminacija životne sredine ‘superbakterijama’ u portugalskim veterinarskim ordinacijama
Stolovi za pregled, vage i druge površine u veterinarskim ordinacijama za male životinje često su kontaminirane „superbakvicama“ otpornim na više lekova, pokazuju rezultati portugalske studije.
Društveni mediji verovatno neće izazvati probleme sa mentalnim zdravljem kod adolescenata
Malo je dokaza koji pokazuju da tinejdžeri u Velikoj Britaniji koji provode više vremena na društvenim medijima imaju lošije mentalno zdravlje, otkriva nova studija istraživača UCL.
„Superbakterije“ otporne na antibiotike prenose između pasa i mačaka i njihovih vlasnika
Dokazi da se bakterije otporne na više lekova prenose između mačaka i pasa kućnih ljubimaca i njihovih vlasnika biće predstavljeni na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti (ECCMID) u Kopenhagenu, Danska (15-18. april).
Bakterije otporne na više lekova pronađene u 40% uzoraka mesa u supermarketima
E. coli otporna na više lekova pronađena je u 40% uzoraka mesa iz supermarketa testiranih u jednoj španskoj studiji. Sojevi E. coli koji mogu da izazovu teške infekcije kod ljudi takođe su bili veoma rasprostranjeni, saslušaće ovogodišnji Evropski kongres kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti (ECCMID 2023, Kopenhagen, 15-18. april).
Proučavanje cerebralnih krvnih sudova otkriva potencijalne nove mete lekova za lečenje moždanog udara
Moždani udari izazivaju brojne promene u genskoj aktivnosti u pogođenim malim krvnim sudovima u mozgu, a ove promene su potencijalno ciljane sa postojećim ili budućim lekovima za ublažavanje povreda mozga ili poboljšanje oporavka od moždanog udara, prema studiji koju su vodili naučnici Veill Cornell Medicine.
Otpornost na antibiotike varira u zavisnosti od toga gde živite, demografije i ishrane
Genetska studija koja analizira mikrobiom (bakterije u crevima) velikog nacionalno reprezentativnog uzorka finske populacije otkriva da geografski, demografski, faktori ishrane i načina života pokreću širenje rezistencije na antibiotike u opštoj populaciji.
Novi robotski bronhoskopski sistem za navigaciju i biopsiju plućnih lezija
Rak je poznat po visokoj stopi smrtnosti i sve većoj incidenci širom sveta. Među njima, rak pluća je verovatno jedan od najrazornijih. Prema Međunarodnom fondu za istraživanje raka, rak pluća je bio drugi najčešći rak širom sveta u 2020. godini, sa više od 2,2 miliona novih slučajeva i 1,8 miliona smrtnih slučajeva.
Slušni aparati mogu zaštititi od većeg rizika od demencije povezane sa gubitkom sluha
Ljudi koji imaju gubitak sluha koji ne koriste slušni aparat mogu imati veći rizik od demencije od ljudi bez gubitka sluha, sugeriše nova studija objavljena u časopisu The Lancet Public Health. Međutim, korišćenje slušnog aparata može smanjiti ovaj rizik na isti nivo kao kod ljudi bez gubitka sluha.